СРБИЈА СРАМНО ПОДРЖАЛА ДЕКЛАРАЦИЈУ КОЛЕКТИВНОГ ЗАПАДА
По ко зна који пут власт у Србији мимо воље грађана гура народ и државу у окриље „колективног запада“. Овом приликом поново смо осрамоћени поводом „самита о миру“, односно конференције која је одржана у Швајцарској о Украјини, под суштинским окриљем САД, НАТО и ЕУ.
Као домаћин није случајно изабрана Швајцарска, као неутрална држава, која се показала у Украјинској кризи тендециозно пристрасна. Покушала је да окупи што више земаља из различитих делова света, које би могле да „изнесу своју визију како треба да се води процес преговарања”, како би се бројношћу држава и потписница тзв.декларације извршио притисак на Руску Федерацију да прихвати услове Запада и тиме угрози своју националну безбедност.
Русија је више пута поновила да неће учествовати на конференцији у Швајцарској јер се Швајцарска суштински одрекла своје неутралности, кроз пристрасан однос према рату у Украјини. Замисао конференције је била да се настави рад на примени такозване „формуле мира“ након одржана четири састанка саветника за националну безбедност у Копенхагену, Џеди, Малти и Давосу. То је тај континуитет преваре Запада да бројношћу држава учесница, у том процесу, стварају привид „међународне заједнице“, која изолује Руску Федерацију. Очигледно је да постепено та стратегија има све мање присталица, након седнице ГС УН о Украјинској кризи. Тада је Америка успела кроз пресију и претње према многим државама, под мантром заштите међународног права, да осуди Руску Федерацију за „агресију на Украјину“. Наравно да то није била агресија него изнуђена специјална војна операција ради заштите руског народа на истоку бивше Украјине.
Проблем је што Србија након толико времена и даље тврдоглаво и слугерански следи стратешке смернице САД и колективног Запада, који јој пред очима ампутирају Косово и Метохију и подржавају режим у Приштини да терорише и прогони српски народ. Такви дупли стандарди Запада подржани су од стране актуелне власти Србије, при чему се сервилан однос власти правда поштовањем међународног права о неповредивости граница суверених држава. Жалосно је што се власт у Србији више бори за границе Украјине него за границе Србије. То чини баш у време када се укидају гранични прелази између Албаније и лажне НАТО државе Косово. У исто то време припрема се „Мирдита“, као менифестација којом се за Видовдан у центру Београда јавно популарише нацистички покрет НАТО државе Косово. Ни једна институција извршне и законодавне власти у Србији није се огласила тим поводом, а у медијима са националном фреквенцијом не говори се о томе да јавно подржавамо борбу Украјине против братске Русије.
Историјско је време а неодговорна слугеранска власт спроводи наредбе САД и НАТО пакта на штету грађана Р. Србије.
Најгоре је што ће последице промашених стратешких одлука сносити народ и потомство а не виновници и носиоци таквих одлука. Конференција колективног запада о Украјини у Швајцарској личи на Титаник, али овај пут са слепим путницима који не виде последице које наносе европској и глобалној безбедности. Велики број учесника конференције у Швајцарској су ту само ради преузете обавезе и немају никакав суштински капацитет да утичу на ток и разрешење Украјинска кризе.
Руска Федерација је свесна свих перфидија и потеза Запада од самог почетка. Зар је могуће да кризу покушавају да реше они који су је осмислили и који је потхањују и данас? Зато је од почетка Русија сигнализирала да није заинтересована за овакву лошу режију. Ипак је председник Руске Федерације Владимир Путин изнео почетне услове за прекид непријатељстава и почетак преговора. Наравно да Запад није имао слуха за позив на мир, њима треба наставак рата и нажалост у томе су до сада успешни.
Москва јасно истиче да су овакве конференције бесмислене и осуђене на пропаст, јер се не узимају у обзир безбедносни интереси Русије. Руска Федерација је одлучно одбацила „формулу мира“, коју нуди самозвани председник Украјине Володимир Зеленски. Из Кремља наводе да је Русија вољна да уђе у преговоре о Украјини, али да се мора поштовати реалност и стање на терену.
Добро „разумеју“ на Западу да се ништа не може решити без Русије и Кине данас у свету, те да је свака инцијатива без њиховог учешћа кратког даха. До сада није забележено да су се мировни преговорили водили без једне стране у сукобу. Доносиле су се једностране одлуке али преговори су нешто друго и они доводе до стабилног мира.
Представници осамдесет пет држава које су у Швајцарској присуствовале мировном самиту о Украјини потписале су Декларацију у којој се наводи да је „територијални интегритет“ Украјине основа за било какав мировни споразум којим би се окончао рат. Потписници декларације сматрају да је за достизање мира потребно учешће и „дијалог свих страна“. Међу потписницима је и Србија.
У Швајцарској је и Вјоса Османи, косовска председница, која је такође подржала декларацију. Одатле је поручила и да је то нормалан след догађаја, нарочито јер она долази „из места које је пре 25 година пролазило слично“. „Као што је свет стајао уз народ Косова пре 25 година, Косово мора да стоји уз Украјину у борби за постизање праведног мира“, истакла је Османи. На овај начин је потврђено да САД и НАТО су творци Косовске а и Украјинске кризе.
До мира у Украјини без учешћа Русије сигурно неће доћи и срамно је што Србија не тражи такву конференцију где би се по истом моделу гарантовале међународно признате границе Р. Србије. Декларацију нису потписале земље БРИКС-а блиске Русији, као што су: Јерменија, Бахреин, Бразил, Ватикан, Индија, Индонезија, Либија, Мексико, Саудијска Арабија, Словачка, Јужна Африка, Швајцарска, Тајланд и Уједињени Арапски Емирати.
Када се узме у обзир број чланица УН, од 193 државе, поново 108 држава није подлегло притисцима САД, НАТО и ЕУ. Несумњиво и неповратно „колективни запад“ не успева да обезбеди већинску међународну подршку. На сцени јесте све више мултиполарни свет. У таквом свету Србији није место у ЕУ и НАТО пакту који јој угрожавајау виталне националне интересе, као што је Косово и Метохија. Неморално је није хришћански подржавати своје џелате.
МИ ГЛАС ИЗ НАРОДА
Када нешто пропадне, а да није ни кренуло.
И увек је тако када се зида на лошем темељу.
Све то је уистину тужно. Рат, наравно, не постоји трагичнија ствари, али перманентно депласирању УН, муљање и лагање, све оно што чини Запад деценијама уназад, продужава рат. То је и циљ.
Запад се непрекидно врти у истом кругу. Шетају гдина Зеленског од самита до самита, организују непрекидне “конференције” и “самите” једних те истих, од Г7, преко Г20, до овог скорашњег у Швајцарској. Лажу све, па и број учесника, ради лепшег “тоналитета”.
Наиме, учетвовала је 91 од 193 земаља чланице УН, док остало су “међународне организације”, па се тако навукло и “више од 100 учесника”. Њих 80 је и потписало необавезујуће закључке. На њихову жалост, чак половина од учесника послала је упадљиво ниже чиновнике на самит, формално удовољавајући захтеву УСА.
Удовољила је и Србија. Као и увек. И можда ништа “формално-правно” не би било спорно за ставити потпс и на ово западну погану намеру, да се у истом заједничком закључку не налази и детаљ о “депортованој украјинској деци”, чиме се ствара одијум нечовечности у поступању РФ, што не апсолутно одговара истини.
И баш ту, макар код тог детаља, била је неопходна интервенција Србије на предметни текст закључка. Изостала је.
Запад улаже огроман напор да представи већину света на својој страни, али је неуспех на том путу – све израженији.
Међутим, који су кључни резултати самита? Они који плаше или су интерес Запада.
Мировног процеса – ни у једном слову!
Па, зар ово није била “мировна” конференција?
Закључци су: страх од употребе (тактичког) нуклеарног оружја на терену, обезбедити коридор за украјински извоз жита, а како би могли да купују још оружја од Запада, и треће, појачати украјинску војску управо враћањем њених 6x више заробљених у односу на заробљене Русе, дакле, здравих и способних за поновну борбу, по принципу – сви за све…
Која би било каква будала на другој страни, прихватила тако нешто?
И, ето, одржан је “самит”, подељене дневнице квази политичарима, рат се наставља.
А мир? Па, нико га није затражио на мировном самиту.
Уосталом, да су хтели да га траже, Русија би била на њему. Нису је звали само из једног разлога – да и ово мало земаља учесница, не одвуче још више на своју страну.
Што се учешћа Србије тиче, можемо само бити тужни. Огорчење ће већ доћи само по себи.
Десна особа на фотографији имала је пре руковања сат и сако, лева – пет прстију.
Најважније је да сте живи. Надамо се и барем колико-толико здрави. И иначе, многе странке, групе грађана, сумануто пропуштају своје сајтове за дистрибуцију догађања унутар својих организација, као и мишљења и ставова по многим питањима.
Као да је сајт место жаришта еболе. Невероватно је то… Измене и допуне су потребне на дан, два. Ни сат дуже. Ако се ништа догодило није и нема у покрету активности, а толико може да их има, онда коментари на актуелне догађаје и вести, и унутар и изван Србије, наравно, они најбатнији, не о фудбалу, морају бити обрађено из вашег угла. Но, кажем, живи сте, сведоћи ова ваша објава, реакција, да бар неко мрда у пољу…
Кажете : “Проблем је што Србија након толико времена и даље тврдоглаво и слугерански следи стратешке смернице САД и колективног Запада,” То значи ,.. народ, Срби, држава…Знате да није. Знате да је председник већ дуго бремена члан тог белосветског олоша. Уствари од тренутка донирања Клинтону два милиона долара за кампању. Он је део те ЕУ политичке лудорије. Дакле он је увео санкције Белоруцији, он се слаже и придружује свим “формулама ” Зеленског, он се жестоко залаже за исопаваље литијума, он је део коначне и крајње судбине Србије и Српског народа. Молим вас, молим ;немоје да се претворите у оно , како народ каже : нити смрди нит мирише. Означите конкретнне кривце и одговорне за сваку издајничку и ненародну одлуку штетну по народ и Србију. Лето је, врућине су и људи се тешко покрећу али се побуна мора покренути . Моожда на јесен Као неки дан у Лозници. Да ли сте у контакту са Аном Пејић, Милошем Парандиловићем, Алексићем , оним докторем у Нишу ( побеже ми име његово ) И Ана и Доктор нису зинтересовани за лидерство. ПРОГЛАС је позитиван, осим малог броја поојединаца. Можа би прихвтили политику без лидера. Неки облик сената, већа ; како год. Народу су лидри пресели, Осим ових око Несторовића и Вучића ) Да ли заиста желимо да спасимо Србију ? ? ? то је основно питање.