SPORAN LEGITIMITET REZOLUCIJE I POLITIKA LAŽI
Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je prostom većinom usvojila Rezoluciju kojom se nastoji legalizovati zapadna verzija da se u Srebrenici 1995. godine desio genocid. Laž, međutim, može da obmane ali ne može da promeni realnost. Rezolucija je geopolitički instrument Zapada koji već više od dvadeset godina pokušava da uveri javnost da je u Srebrenici bio genocid za koji se optužuju Srbi iako je svima jasno da tog leta 1995. godine genocida nije bilo, bio je ratni zločin. Drugim rečima, i ova Rezolucija nije ništa novo ali je ipak rezolucija.
Rezolucija, međutim, nema pravno dejstvo ali će sigurno biti medijski korišćena kao dodatni instrument pritiska na srpski nacionalni korpus, Srbiju i Republiku Srpsku.
Uvredljivo je da su inicijatori Rezolucije Nemačka i Ruanda, zemlje koje su počinile najveće genocide u 20. veku a u Ruandi su na vlasti oni koji su i odgovorni za tamošnji genocid ali su prijatelji Bila Klintona i Tonija Blera. A početkom aprila ove godine Nikaragva je zvanično tužila Nemačku za saučesništvo u aktuelnom genocidu nad Palestincima u Gazi.
Izvan emocija racionalna analiza glasanja za Rezoluciju otkriva drugačiju sliku. Za Rezoluciju su glasale 84 zemlje, 19 je bilo protiv a 68 uzdržano. Znači, 87 zemalja nije podržalo a 84 je bilo za. Uz to, 22 zemlje članice Ujedinjenih nacija nisu ni došle na glasanje. U prevodu, više je onih koji nisu podržali Rezoluciju pa je tako sporan njen legitimitet.
Istovremeno, te brojke pokazuju da Zapad globalno mogu da računaju na oko osamdeset zemalja. To nije dovoljno za moć kakvu Zapad želi.
Zapad predvođen Amerikom je posle 28 godina pokrenuo reoluciju u Generalnoj skupštini kako bi pre svega skrenuo pažnju javnosti sa genocida u Gazi, zatim pokušao da odobrovolji islamske zemlje zbog ubijanja Palestinaca kao i da kazni Srbe zbog njihovog prijateljstva sa Rusijom i Kinom.
Za Srbe i Srbiju ova Rezolucija bi pre svega trebalo da bude opomena i da Srbija mora, ne treba nego mora, da preispita svoju spoljn u politiku. Godinama politička elita Srbije poručuje javnosti da „bez Nemačke nema Srbiji budućnosti“, zapadnim zemljama se potpuno prepušta finansijsko i nacionalno bogatstvo Srbije a sve vlade u Beogradu, pa i ova najnovija koja je svedok Rezolucije, uporno tvrdi da je Evropska unija jedini put i da nema alternativu.
Zemlje koje su predvodile glasanje i pritiskale druge da ih podrže su upravo one države za koje je politička elita Srbije tvrdila da su „naši prijatelji“. Aktuelni ministar spoljnih poslova je čak pre nekoliko dana izjavio kako su odnosi Srbije i Amerike podignuti na „viši nivo“. I onda (američka) Rezolucija.
Krajnje je vreme, a to je u suštini i osnovna poruka Rezolucije, da Srbija sa više samopouzdanja krene u drugačije formatiranje svoje spoljne politike. Za početak bi sa nekim zemljama trebalo smanjiti nivo diplomatskih odnosa, kao što je povlačenje ambasadora na primer.
Generisanje i zloupotreba emocija gubitnika ne može pomoći, to je samo novo samoponiženje, nego je pre svega potrebna odlučna spoljnopolitička promena. To je neophodno i da nije ni bilo Rezolucije jer su u toku tektonske globalne promene koje ne mogu zaobići ni Srbiju ni srpski narod.
Za sada jedini rezultat same činjenice da se Rezolucija našla na glasanju je da Bosna i Hercegovina više faktički ne postoji. Diplomatskla misije te državne zajednice u Ujedinjenim nacijama je bila među sponzorima Rezolucije a da o tome Predsedništvo Bosne i Hercegovine uopšte nije raspravljalo.
Srpski narod i Srbija su do sada pred najvećim izazovom.
Pokret MI – Glas iz naroda
Smo je jedna država članica EU, Mađarska, glasala protiv rezolucije i to jasno i časno obrazložila. Grčka se uzdržala i tako sačuvala bar malo obraz, koliko znam sve ostale iz EU su bile protiv. Pametnom i poštenom predsedniku države koja je doživela ovakvu sramotu, a ne uspeh kako predstavlja, jedini moguć potez je da se zvanično oprosti od kandidature u EU, da nekima i zahvali na podršci, i da već sutradan objavi da poništava sve ugovore u vezi KiM. Počev od Borkovih sporazuma, pa zatim Brislskiih, Vašingtonskog i ostalih za koje i znamo i ne znamo. I pod hitno započne istinska rasprava u Skupštini o daljim potezima uključujući i eventualni zahtev za članstvo u BRIKS-u. Za početak, jer su se sve nedoumice posle današnje sednice u UN pojasnile da jasnije ne može biti, Kina i Rusija.
Ali sve ovo podrazumeva i jasan ispoved predsednika i traženje oproštaja za greške. Dovoljno je da kaže da je to sve bilo u najboljim namerama i da su ga varali, imalo bi to neki značaj i za blagi oproštaj, ali uz uslov da se povuče u prevremenu penziju posle ispitivanja porekla imovine.
Ova i Janjićeva izjava su došle nakon 7 dana bez promjena na sajtu. Mogu da shvatim da Miovaca nema u medijima, nisu poželjni za one koji odlučuju, ali ne mogu da shvatim da ih nema svakodnevno na sajtu.
Nažalost, ovo je tačno. Uhvatili su se Telegrama kao pijan plota, ne razumevajući potrebu za aktivnim centralnim mestom, sajtom. Na njemu treba da sve pršti od aktivnosti i informisanja. Valjda godine… Stariji ljudi teško menjaju navike, ali i teže primaju kritiku. Ne snalaze se, a to može da košta. Pokupili im zlotvori i lovu, ali za ovo i ne treba neka lova. I TikTok koji su jedva plasirali, usmeren je na populaciju 80+. Puno, puno, pregršt grešaka u marketinškom nastupu. Digitalni marketin je krajnje ozbiljna nauka. Novotarija, ali nauka. No, poradićemo da se ove tehničko-tehnološke greške i nedostaci otklanjaju u hodu. Pošteni su ljudi, patriote, valja im pomoći, pa i kroz javne packe poput ovih.
Juče sam posetio un.org – hteo sam da vidim kako je ko glasao, a i da pročitam tu rezoluciju… Nije mi trebalo više od 15 sekundi: svako stiska svoje dugme, a ono što piše pojeo bih da sam gladna koza… možda. Narednih 15 minuta prolutao sam sajtom: svaki dokument ima šifru – i može mu se pristupiti gotovo trenutno, a onda i besplatno preuzeti… Mnogi veliki svetski problemi su divno FOTOGRAFISANI: neko ih je uočio, podigao aparat – i aparat je rekao: “klik.” Fotelje su udobne, odela skupa i opeglana… i prazna.
Jednostavno, ljudi koje sam sreo tokom ove virtuelne šetnje u stanju su da popiju svoju kaficu – ako nije previše vrela, ali ništa više od toga… Stvorili smo veliku organizaciju… i napunili je malim ljudima… Šteta.
Pred najvećim izazovom u smislu perioda u kome su se nanizali daleko ozbiljniji izazovi, poput KiM. Sama Rezolucija samo je jedan u nizu putokaza, ali zar je ona bila neophodna (u smislu osvešćivanja) kada se na dnevnom planu nad Srbjom sprovodi američko-engleska agenda?
Međutim, ključni problem nije spoljni neprijatelj. Već onaj drugi, unutrašnji. Koji sprovodi agendu srpskih neprijatelja. I čak je u poziciji da donosi odluke.
Usput, dok se bavimo ovom bestidnom rezolucijom, a bestidna je jer ne postoji osuda zločina nad Srbima, bilo u Oluji ili Bratuncu, Žutoj kući, ili onih starijih, u Šumicama, Jasenovcu, Kraljevu, i to je niz kraja nema, ali ni pominjanja onih u Ruandi, kao ni naznaka onoga što se dešava u Palestini, koju isti oni naši unutrašnji još nisu ni priznali, jer je američko-engleska agenda drugačija, u njoj to i ne piše – za to vreme terorističko-secesinistički režim na KiM uvodi meru po meru za onemogućavanje opstanka srpskog naroda u svojoj kolevci.
Svako skretanje pažnje sa apsolutnog ključnog pitanja opstanka Srbije, dakle, sa KiM, ide na ruku vitalnim neprijateljima Srbije. Narodu je teško. Ispred sebe ima neprijatelja, izgleda i iza.
Ovde je upućeno nekoliko blagih kritika ” Miovcima ” ( ajde da im nađemo neko lepšto kratko ime ) sa kojima se slažem. Reče Ciceron ; stariji su ali pošteni ljudi. Verujem da smo i svi mi koji redovno se pojavljujemo ovde u razgovoru, iskreni i pošteni. Neznam da li čitaju naše komentare. Sajt ne pune redovno vestima, raznim stvarima koje mogu da zainteresuju slučajne čitaoce za postojanje MI glas iz naroda. Uverio sam se da čitaju e-mail jer redovno odgovore. Mislim da je za to zadužen gospodin Stanojević. kao i za sveukupnu organizaciju. Ljepojević, Janjić i Kovač su mirne, poštene duše, pune razuma i razboritosti. Gospodin Pavlović se pojavljuje sa svojom temom o korupciji na Telegramu, zamarajuće često. Govor u Skupštini je bio fenomenalan ,, za one koji razumeju. Skrenuh sa teme o rezoluciji jer je to samo još jedna od mnogih opomena za Srbe da se okanemo EU. Dokle više ? 1878 god, podmetanja u Balkanskim ratovima, prvi pa drugi svetki rat, 1971,, 1999 m 2024..dokle.
Da dodam još nešto prijatelji, Mislim da sam najstariji od svih vas ovde i od ” Miovaca ” iskustvo i sve ono što naučih u životu mi govori da jedino ovakva grupa , takoreći apolitičnih ljudi ,može da učinu budućnost Srbije boljom, Poslušajmo ih kad govore; jednostavno su iskreni, dobronamerni bez skrivenih namera i misli na koje smo naučili kod političara. Pomozimo i nama i njima. Kako otvoriti svest kod naroda ?