САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА „МИ – ГЛАС ИЗ НАРОДА“ ПОВОДОМ НАЈНОВИЈЕГ НАСИЉА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Најновији брутални напад на српског дечака од стране Куртијеве тзв. ‘косовксе полиције’, на шeталишту код моста на реци Ибар, представља чисто насиље са елементима неонацизма иилустративан је пример целокупног односа према српском и неалбанском становништву на простору Косова и Метохије. У том светлу, још једном постаје више него транспарентан крајњи циљ албанских власти а то је протеривање српског народа са вековних огњишта јер Србима се не гарантују ни безбедност ни поштовањеелементарних људских права.
Посебно скрећемо пажњу на чињеницу да сем шефа мисије ЕУЛЕКС-а на Косову и Метохији Ђованија Пјетра Барбанија нико други из тзв. „међународне заједнице“ тј. за Запада није осудио насиље ‘косовског полицајца’ над српским средњошколцем у северном делу Косовске Митровице. Сви остали међународни фактори и актери на Косову – као и сви задужени за ова питања – понашају се као роботи без вештачкеинтелигенције, јер чак и вештачка интелигенција делује и доноси одлуке тако што претходно објективно сагледава све чињенице. Штавише, инцидент се догодио управо након што је висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас не само посетила Приштину већ и најавила укидање рестриктивних мера за ‘Косово’, уведених у јуну 2023 – како би се Косово «још ближе повезало са Европом».
Тако је још једном афирмисан «аутентично демократски» карактер «европске баште», њеног расизма и њене саврмености и будућности, јер се Куртијева политика екстремизма, радикализма и тероризма структурално препознаје каоконститутивни део «европских вредности». Све ово дешава се паралелно са најбеспризорнијим нападима на Републику Српску којој се сада прети «европским нон-пејперима».
Тако у најширем, али и најважнијем смислу, на најболније начине постаје све јасније да сваки даљих наставак политичких евроинтеграција Србије директно значи угрожавање српског идентитета тј. чак и елементарног опстанка српског народа – и на Косову и Метохији и у Републици Српској, а потенцијално и шире. Јавно признање од стране званичника Србије како је малтретирање Срба на Косову «свакодневна стварност» непосредно упућује управо на неодрживост и аутодеструктивност тренутне српске спољне политике.Србија мора да штити Србе ма где да они живе и то је питање прворазредног државног и националног приоритета које не може и не сме бити подређено никаквим «евроинтеграцијама» ни било чему другом. На простору Косова и Метохије континуирано се крши Резолуција Уједињених нација 1244, као и бројни других споразуми, баш као што се у Републици Српској крши Дејтонски мировни споразум чији је Србија гарант.
Све ово требало би да су ургентне теме за најшири друштвени дијалог у времену које следи. И том приликом, треба искрено поћи од чињенице да спрам европске «рајске баште» стоји српски дечак из «џунгле» који је само желео да прослави своју матуру.
