ПРОГРАМСКА НАЧЕЛА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

ПРОГРАМСКА НАЧЕЛА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

 

Код политике везане за КиМ, пре свега је битна територија. То је државно питање, питање суверенитета и територијалног интегритета. Чак да нема једног човека, ни Албанца ни Србина на КиМ, то је опет Србија, и то је непроменљиво. Из тога происходи све друго јер, без српске државе, опстанак српског народа – као и свих других који су лојални држави Србији – биће перманентно угрожен.

Тзв. Декларација о независности Косова од 17.2.2008. је правно ништавна и не обавезује Србију на било шта.

Споразум о интегрисаном управљању границом који је СНС-СПС владајућа коалиција потписала у децембру 2012. године је успоставио ”тврду границу” између КиМ и остатка Србије. То је неприхватљиво. Не може постојати граница унутар саме Србије.

Први бриселски споразум, који је прихваћен 19.3. 2013. урушио је безбедност и свакодневни живот Срба на северу КиМ и, самим тим, свих Срба на КиМ. Власт је овим и каснијим споразумима који су проистекли из њега, фактички предала Србе на КиМ под власт приштинских сецесиониста, чији је једини циљ етничко чишћење КиМ, улазак у НАТО и припајање пројектованој ”Великој Албанији”. С обзиром да ЕУ, као покровитељ овог споразума, није успела да осигура његово правично спровођење, с обзиром да се ЕУ у међувремену отворено декларисала као актер који од Србије захтева ”фактичко признање” тзв. Косова, и с обзиром да су све приштинске власти показале да су заинтересоване искључиво за етничко чишћење Срба са целог простора КиМ и уништавање српских духовних, културних и историјских трагова на КиМ, први – и потоњи – бриселски споразуми су, захваљујући ЕУ, изгубили валидност.

”ЕУ предлог-споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије”, представљен у Бриселу 27.2.2023. и потоњи, ”Имплементациони анекс” представљен у Охриду 18.3.2023, су апсолутно неприхватљиви, с обзиром да их њихови творци – ЕУ и САД – отворено и јасно дефинишу као ”фактичко признање” лажне државе Косово.

Кад кажемо да је КиМ Србија, онда то уопштено значи да своју позицију заснивамо на Уставу и резолуцији 1244 СБ УН.

То је оквир. А наше црвене линије су надлежности Републике Србије на целој територији КиМ и то:

  • Војска. На територији КиМ једина војна формација мора да буде Војска Србије у капацитету који је потребан за заштиту границе од било ког агресора,
  • Монетарна политика. Искључива надлежност Народне банке Србије на територији КиМ на исти начин на који је надлежна и у осталом делу Србије. За грађане то значи пре свега динар као једино средство плаћања.
  • Међународни односи. То значи надлежност министарства спољних послова за сва питања КиМ као и за сва питања Војводине или било ког другог дела Србије.
  • Јединствено тржиште. Различите надлежности којима се обезбеђује несметани проток робе, услуга, инвестиција и људи, конкуренција и заштита тржишта на јединственом тржишту Србије. Визуелно то би се пре свега видело у укидању прелаза Мердаре, Јариње и Брњак.

Може се преговарати о различитим модалитетима рада безбедносних служби, јавне безбедности и највиших судских инстанци у предметима у којима је макар једна од странки неалбанске националности.

Све остало је у надлежности аутономне покрајине Косово и Метохија. Уз евентуално постојање својеврсне српске аутономије унутар аутономије покрајине, што никако не би утицало на суверенитет Србије над читавим КиМ.

Опште мере за повратак суверенитета Србије на целој својој територији:

  • Наставити са јачањем међународног положаја Србије и кроз повлачења признања и кроз билатералне и мултилатералне односе, али отворено говорити да сви који истрајавају на независности тзв. Косова у ствари праве услове за још један рат у Европи,
  • Путем јавне дипломатије константно истицати које мере противник предузима да би сејао страх код Срба у циљу вршења психолошког притиска без реалних основа,
  • Успостављање реципроцитета – симетричног и асиметричног – за све потезе Приштине усмерене против српског и другог неалбанског становништва, против Резолуције 1244 и суверенитета Србије,
  • Вратити повратак Срба на КиМ на дневни ред свих преговора о КиМ и инсистирати на решавању тог питања као предуслову за било какво трајно политичко решење,
  • Константно инсистирати на праву Србије да, у складу са Резолуцијом 1244, врати део својих оружаних снага на КиМ,
  • Инсистирати на повратку питања КиМ у УН и укључивање српских савезника у све будуће преговоре,
  • Постепени повратак суверенитета Србије над рудним и природним богатствима КиМ,
  • Значајно појачати успостављање економске самоодрживости Срба:

 

  • правилнијом расподелом средстава које се и сада опредељују за КиМ,
  • јачањем фонда СПЦ за откуп некретнина које продају Срби,
  • успоставити преференцијални откуп пољопривредних производа (на пример, малине), и обезбедити како њихов, тако и пласман других производа који имају конкурентску цену (на пример, вино и ракије) тамо где су цене иначе тако високе, а тражња тако велика да је могућа профитабилност (пре свега Београд и Нови Сад),
  • усмерити нове инвестиције ка подручјима у којима живе Срби,
  • Развијати масовност туристичких и религијских посета КиМ, одржавање разних семинара и научних скупова на КиМ.
  • Омогућити суседним албанским селима да и они могу пласирати своје производе кроз исти механизам у Београду и другим већим градовима Србије.

14 thoughts on “ПРОГРАМСКА НАЧЕЛА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

  1. Prosveta. Snažna i modernizovana prosveta u cilju pune inkorporacije nacionalnih manjina u društveno-politički život Srbije. Obavezno dobro poznavanje srpskog jezika, pisma i istorije. Srbi mora da uče jezike nacionalnih manjina. Svest nacionalnih manjina mora biti promenjena da Srbiju vole i cene kao svoju jedinu državu. Uz vojsku Srbije, podjednako važna tačka.

  2. AKO SRBIJA VRATI SUVERENITET NAD KIM ONDA JE TO DRŽAVA SRBIJA I TAMO NEMA MESTA NIKAKVIM ZSO ILI BILO DRUGIH.IMAMO OPŠTINE KAO NA TERITORIJI CELE SRBIJE. VOJVODINA JE AP I U NJOJ NE POSTOJE NEKAKVE ZAJEDNICE OPŠTINA!

    1. Најбитније је задржати Косово у саставу Србије, а статус му мора бити у складу са Преамбулом Устава. Ако не тако прети озбиљна опасност да га квазипатриота ВУчић, нешто најгоре што је могло да се деси Србији, претвори у отцепљено Косово.
      http://restruktura.org/dugo-kuvanje-zabe/

  3. СРБИЈА ЈЕ ВЛАСНИК ОКО 70 ПОСТО ЗЕМЉЕ НА КИМ.ТО ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ,И ОСНОВ ЗА НАКНАДНО НАСЕЉАВАЊЕ,И ПОВРАТАК СРБА,ЦРБОГОРАЦА,И ОСТАЛИХ НА КИМ.
    ДАЉЕ,ПИТАЊЕ ЕМИГРАНАТА ИЗ АЛБАНИЈЕ,КОЈЕ СУ титове ИЗДАЈНИЧКЕ ВЛАСТИ ПРИМИЛЕ И УДОМИЛЕ НА КИМ,И ТО НА СРБСКИМ ИМАЊИМА,ПОКРЕНУТИ ПРЕД НАШИМ САВЕЗНИЦИМА,РУСИЈОМ КИНОМ И ДРУГИМА. ЕМИГРАНТЕ ВРАТИТИ МАТИЦИ АЛБАНИЈИ,ЈЕР ЈЕ АЛБАНИЈА САД ,,ДЕМОКРАТСКА,,ДРЖАВА.НЕМА ВИШЕ ЕНВЕР ХОЏЕ.

    1. Podržavam.
      Umesto bilo kakve rezolucije treba koristiti to što je Srbija i Srpska pravoslavna crkva vlasnik zemlje.
      A ovo za vraćanje migranata isto podržavam samo to bi trebalo primeniti i prema ovim novim migrantima koji dolaze, prolaze i ostaju bez žena, dece i starih (većina ih je starosti između 20 i 45, a to se zove vojska).

    2. Требало би да се посвети више пажње генетици па да се престане са тим територијалним одредницама. Ако се наша генетика поклапа са људима који су живели у Лепенском Виру а ми смо Срби, нема зашто да се додају новокомпоновани “народи”. Што се тиче вештачког пројекта Албанија, треба га укинути. Када? Када се створе услови. Где ће Албанци? Није наш проблем. Могу бити грађани Србије, говорити српским језиком, писати на ћирилици. Не одговара им? Широко им поље. Лепо су људи написали, прво прогласити окупацију Косова и Метохије. Након повратка отете територије, укинути покрајине, наша држава се зове Србија. Да се то урадило на време, не би било Југославије, него би се лепо звала земља – Србија. Не слажем се са Снежаном Павловић да Срби “мора” да уче језике националних мањина. Могу, али само ако желе. Националне мањине морају да знају државни језик и писмо. Могу да негују свој језик у свом дому али у јавном животу, државни језик је српски језик. Владимир је то лепо објаснио. Слажем се са Мирославом да нема места за некакве српске општине на Космету. То је српска земља, лепити било какве етикете је простор за понављање проблема које имамо сада. Миле Лајковић је лепо написао, албанска села су у Албанији. Нема давања простора за маневре. Овим путем се иде ка томе да се одвоји Рашка област и Прешевска долина. Избаците употребу речи Санџак. Та реч значи област. Ми имамо српски назив који има и регионалну одредницу – Рашка област. Шта год да мисле да су ти људи који живе тамо, они су грађани Србије. Имамо на југу Србије оне који не знају српски језик. То је осим Космета приоритет, обавезан српски језик, српске школе, српске институције. Тренутно, изгледа као да је то “албанско”.

  4. И устав треба променити, према узору на уставе других европских земаља. Само у нашем уставу пише да је Србија држава свих грађана, били они Срби или неке друге националности. Србија треба да буде држава српског народа, као што је Француска држава француског народа, што и пише у њиховом уставу. Сваки грађанин Србије мора да зна српски језик и ћирилицу, а ако жели да научи и свој матерњи језик (албански, мађарски итд.) слободан је да то учини, али не о трошку државе Србије.
    Све национале мањине ионако имају сва права у Србији и треба престати са прављењем фаме око тога. Потпуна интеграција треба да се спроведе. Ако у Албанији, на северу, у Скадру и околини имате десетине хиљада Срба којима су насилно мењана (албанизована) имена да не би били малтретирани, убијани и затварани, забрањивана им употреба српског језика, и ми треба од њих нешто да научимо. И на Косову и свуда у оквиру Србије, треба да знају да поштују државу у којој живе (не морамо ићи у крајности у које су они огрезли, наравно), а свако субверзивно деловање и јабно иступање против Срба и Србије строго кажњавати, складу са уставом и законима републике Србије. Да повратимо потпуни суверенитет српског народа и државе. Да се образовни систем потпуно реформише, да се у програм уведе истинита историја, Аца Шаргић доведе на место министра просвете, да се деца од вртића уче родољубљу, вери, заједништву.

    Верујем у вас, јер сте људи у годинама када вам се не исплати да се коцкате са личним интегритетом и образом. Молим вас да учините све да победите на овим изборима.

    За сваку могућу помоћ у маркетиншком смислу (мислим на дигитални маркетинг), ту смо, јавите се.

  5. Где вам је у програму проглашење окупације КиМ? Оно је веома битно у формално-правном изражавању статуса КиМ-у као делу територије Србије. КиМ је окупирани део Србије. То треба да буде јасно целом свету и de jure и de facto.

    И о каквим албанским селима говорите? То су све српска села, макар већинско становништво у њима било и маорско. Албанска села су у Албанији.

  6. О Господе Боже како ме је погодило и узнемирио ово гледање на потање Космета јер једнако мислим већ годинама. Територија Космета је власништво Србије ма макар тамо нико не живео. НИКО ама нико од политичких странака нешто слично није изјавио . Сви само калкулишу. Такав је политичар. МИ не калкулишемо !

  7. Оно што су написали Миле Лајковић и Владимир треба допунити у – ПРОГРАМСКА НАЧЕЛА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

  8. Упутно би било да око статус Косова и Метохије не разговарамо (преговарамо или како год то назвали…) са било ким, било ким. То треба јасно одмах рећи свима, ако будете у позицији да кажете (кажемо као Србија). Видите шта смо ми учинили сами себи-разговарамо око статуса? Шта то значи? Ког статуса? Статус је јасан правно и у сваком другом правном или фактичком стању. То је део територије Србије. Садашњи тзв. представници Србије разговарају са ким? Разговарају са онима који се не спомињу-нису потписници акта са УН у вези КиМ. Да је тако потврђује и то да на тим папирима (актима) нема потписа било ког представника Албанаца. Није то случајно тако. Све што је потписано, потписала је Србија и УН-народе Српски. Ми све радимо на своју штету. Дозвољавамо да тзв. Курти, морам рећи спортским језиком “дрибла” ове тзв. предтсванике Србије, као децу у обданишту. То треба да се промени одмах, а не да се са, замислите “Албанцима нешто потписује”, признаје. Видите, у Закону пише “Признавање страних високошколских исправа….”. Па, јер ми то хоћемо да кажемо пошто смо то прихватили да је то друга држава? Како се врши признавање? Уместо да нема никакво правног акта о томе мнашег, већ да то сматрамо својом територијом, и када неко било шта из света каже, да наш одговор буде, ми не споримо те дипломе већ наслов у заглављу. Има пуно тога. Но, тзв. српски преговарачи би изгледа Нобелову награду за мир. Пазите сад ово, да би тзв. запад био наклоњем регуларности избора, одмах и то званичним актом признавање таблица. Па, шта то раде, на таблицама је ознака државе. Дакле, овај дриблер Курти ради са своје, а ови тзв. српски преговарачи за Нобелову награду за мир.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *