СПОРАН ЛЕГИТИМИТЕТ РЕЗОЛУЦИЈЕ И ПОЛИТИКА ЛАЖИ
Генерална Скупштина Уједињених нација је простом већином усвојила Резолуцију којом се настоји легализовати западна верзија да се у Сребреници 1995. године десио геноцид. Лаж, међутим, може да обмане али не може да промени реалност. Резолуција је геополитички инструмент Запада који већ више од двадесет година покушава да увери јавност да је у Сребреници био геноцид за који се оптужују Срби иако је свима јасно да тог лета 1995. године геноцида није било, био је ратни злочин. Другим речима, и ова Резолуција није ништа ново али је ипак резолуција.
Резолуција, међутим, нема правно дејство али ће сигурно бити медијски коришћена као додатни инструмент притиска на српски национални корпус, Србију и Републику Српску.
Увредљиво је да су иницијатори Резолуције Немачка и Руанда, земље које су починиле највеће геноциде у 20. веку а у Руанди су на власти они који су и одговорни за тамошњи геноцид али су пријатељи Била Клинтона и Тонија Блера. А почетком априла ове године Никарагва је званично тужила Немачку за саучесништво у актуелном геноциду над Палестинцима у Гази.
Изван емоција рационална анализа гласања за Резолуцију открива другачију слику. За Резолуцију су гласале 84 земље, 19 је било против а 68 уздржано. Значи, 87 земаља није подржало а 84 је било за. Уз то, 22 земље чланице Уједињених нација нису ни дошле на гласање. У преводу, више је оних који нису подржали Резолуцију па је тако споран њен легитимитет.
Истовремено, те бројке показују да Запад глобално могу да рачунају на око осамдесет земаља. То није довољно за моћ какву Запад жели.
Запад предвођен Америком је после 28 година покренуо реолуцију у Генералној скупштини како би пре свега скренуо пажњу јавности са геноцида у Гази, затим покушао да одобровољи исламске земље због убијања Палестинаца као и да казни Србе због њиховог пријатељства са Русијом и Кином.
За Србе и Србију ова Резолуција би пре свега требало да буде опомена и да Србија мора, не треба него мора, да преиспита своју спољн у политику. Годинама политичка елита Србије поручује јавности да „без Немачке нема Србији будућности“, западним земљама се потпуно препушта финансијско и национално богатство Србије а све владе у Београду, па и ова најновија која је сведок Резолуције, упорно тврди да је Европска унија једини пут и да нема алтернативу.
Земље које су предводиле гласање и притискале друге да их подрже су управо оне државе за које је политичка елита Србије тврдила да су „наши пријатељи“. Актуелни министар спољних послова је чак пре неколико дана изјавио како су односи Србије и Америке подигнути на „виши ниво“. И онда (америчка) Резолуција.
Крајње је време, а то је у суштини и основна порука Резолуције, да Србија са више самопоуздања крене у другачије форматирање своје спољне политике. За почетак би са неким земљама требало смањити ниво дипломатских односа, као што је повлачење амбасадора на пример.
Генерисање и злоупотреба емоција губитника не може помоћи, то је само ново самопонижење, него је пре свега потребна одлучна спољнополитичка промена. То је неопходно и да није ни било Резолуције јер су у току тектонске глобалне промене које не могу заобићи ни Србију ни српски народ.
За сада једини резултат саме чињенице да се Резолуција нашла на гласању је да Босна и Херцеговина више фактички не постоји. Дипломатскла мисије те државне заједнице у Уједињеним нацијама је била међу спонзорима Резолуције а да о томе Председништво Босне и Херцеговине уопште није расправљало.
Српски народ и Србија су до сада пред највећим изазовом.
Покрет МИ – Глас из народа
Смо је једна држава чланица ЕУ, Мађарска, гласала против резолуције и то јасно и часно образложила. Грчка се уздржала и тако сачувала бар мало образ, колико знам све остале из ЕУ су биле против. Паметном и поштеном председнику државе која је доживела овакву срамоту, а не успех како представља, једини могућ потез је да се званично опрости од кандидатуре у ЕУ, да некима и захвали на подршци, и да већ сутрадан објави да поништава све уговоре у вези КиМ. Почев од Боркових споразума, па затим Брислскиих, Вашингтонског и осталих за које и знамо и не знамо. И под хитно започне истинска расправа у Скупштини о даљим потезима укључујући и евентуални захтев за чланство у БРИКС-у. За почетак, јер су се све недоумице после данашње седнице у УН појасниле да јасније не може бити, Кина и Русија.
Али све ово подразумева и јасан исповед председника и тражење опроштаја за грешке. Довољно је да каже да је то све било у најбољим намерама и да су га варали, имало би то неки значај и за благи опроштај, али уз услов да се повуче у превремену пензију после испитивања порекла имовине.
Ова и Јањићева изјава су дошле након 7 дана без промјена на сајту. Могу да схватим да Миоваца нема у медијима, нису пожељни за оне који одлучују, али не могу да схватим да их нема свакодневно на сајту.
Нажалост, ово је тачно. Ухватили су се Телеграма као пијан плота, не разумевајући потребу за активним централним местом, сајтом. На њему треба да све пршти од активности и информисања. Ваљда године… Старији људи тешко мењају навике, али и теже примају критику. Не сналазе се, а то може да кошта. Покупили им злотвори и лову, али за ово и не треба нека лова. И ТикТок који су једва пласирали, усмерен је на популацију 80+. Пуно, пуно, прегршт грешака у маркетиншком наступу. Дигитални маркетин је крајње озбиљна наука. Новотарија, али наука. Но, порадићемо да се ове техничко-технолошке грешке и недостаци отклањају у ходу. Поштени су људи, патриоте, ваља им помоћи, па и кроз јавне пацке попут ових.
Јуче сам посетио ун.орг – хтео сам да видим како је ко гласао, а и да прочитам ту резолуцију… Није ми требало више од 15 секунди: свако стиска своје дугме, а оно што пише појео бих да сам гладна коза… можда. Наредних 15 минута пролутао сам сајтом: сваки документ има шифру – и може му се приступити готово тренутно, а онда и бесплатно преузети… Многи велики светски проблеми су дивно ФОТОГРАФИСАНИ: неко их је уочио, подигао апарат – и апарат је рекао: “клик.” Фотеље су удобне, одела скупа и опеглана… и празна.
Једноставно, људи које сам срео током ове виртуелне шетње у стању су да попију своју кафицу – ако није превише врела, али ништа више од тога… Створили смо велику организацију… и напунили је малим људима… Штета.
Пред највећим изазовом у смислу периода у коме су се нанизали далеко озбиљнији изазови, попут КиМ. Сама Резолуција само је један у низу путоказа, али зар је она била неопходна (у смислу освешћивања) када се на дневном плану над Србјом спроводи америчко-енглеска агенда?
Међутим, кључни проблем није спољни непријатељ. Већ онај други, унутрашњи. Који спроводи агенду српских непријатеља. И чак је у позицији да доноси одлуке.
Успут, док се бавимо овом бестидном резолуцијом, а бестидна је јер не постоји осуда злочина над Србима, било у Олуји или Братунцу, Жутој кући, или оних старијих, у Шумицама, Јасеновцу, Краљеву, и то је низ краја нема, али ни помињања оних у Руанди, као ни назнака онога што се дешава у Палестини, коју исти они наши унутрашњи још нису ни признали, јер је америчко-енглеска агенда другачија, у њој то и не пише – за то време терористичко-сецесинистички режим на КиМ уводи меру по меру за онемогућавање опстанка српског народа у својој колевци.
Свако скретање пажње са апсолутног кључног питања опстанка Србије, дакле, са КиМ, иде на руку виталним непријатељима Србије. Народу је тешко. Испред себе има непријатеља, изгледа и иза.
Овде је упућено неколико благих критика ” Миовцима ” ( ајде да им нађемо неко лепшто кратко име ) са којима се слажем. Рече Цицерон ; старији су али поштени људи. Верујем да смо и сви ми који редовно се појављујемо овде у разговору, искрени и поштени. Незнам да ли читају наше коментаре. Сајт не пуне редовно вестима, разним стварима које могу да заинтересују случајне читаоце за постојање МИ глас из народа. Уверио сам се да читају е-маил јер редовно одговоре. Мислим да је за то задужен господин Станојевић. као и за свеукупну организацију. Љепојевић, Јањић и Ковач су мирне, поштене душе, пуне разума и разборитости. Господин Павловић се појављује са својом темом о корупцији на Телеграму, замарајуће често. Говор у Скупштини је био феноменалан ,, за оне који разумеју. Скренух са теме о резолуцији јер је то само још једна од многих опомена за Србе да се оканемо ЕУ. Докле више ? 1878 год, подметања у Балканским ратовима, први па други светки рат, 1971,, 1999 м 2024..докле.
Да додам још нешто пријатељи, Мислим да сам најстарији од свих вас овде и од ” Миоваца ” искуство и све оно што научих у животу ми говори да једино оваква група , такорећи аполитичних људи ,може да учину будућност Србије бољом, Послушајмо их кад говоре; једноставно су искрени, добронамерни без скривених намера и мисли на које смо научили код политичара. Помозимо и нама и њима. Како отворити свест код народа ?