Проф. др Јован Јањић о посети Руској Федерацији (видео)

Проф. др Јован Јањић

Сваки одлазак у Русију носи нове импресије. Сада смо могли да сагледамо Русију у новом издању.
Ми видимо данас Русију која се одупире новом глобалном поретку. И Хитлер је говорио о томе.
Русија се одупире силама зла која су остала непоражена после Другг светског рата и која су неговане и припремане за ово време које је дошло, управо под окриљем Запада. Говорим о силама нацизма. Уз нацизам додајем сатанизам. То зло које представља нацизам, не може бити од Бога, може бити само од Ђавола. Није без разлога што господин председник РФ стално говори, о поштовању традиционалних вредности на којима овај свет почива.

Обзиром да се бавим идентитетским питањима, ја их дефинишем као три основне – Истина, правда и љубав. Са Запада нам долазе лажи, неправда, успостављају поредак по својим мерама и нема љубави, само је мржња.
Са Истока имамо супротно, неговање истинских вредности.И даље сам под утиском слика које сам гледао, ту топлину словенске душе, са којом радошћу, са каквим посвећењем они излазе на изборе.Није само да заокружите неко име, они су излазили у генерацијама, сви укућани, од најстаријег до најмлађег, да се покаже та посвећеност руске породице, руског човека, својој Отаџбини али и људима који стоје испред њих тако храбро и који гарантују слободу, мир и спокој, упркос многим недаћама и претњама које долазе са Запада. Ми смо били сведоци величанствених избора, ни једну примедбу нисмо имали. На питање новинара, шта бих желео, одговорио бих да многи у свету, поготово они који држе лекције другима, узму тај модел избора јер ту се показује истинска воља народа. Русија има све што јој је потребно. Запад мисли ако забране руску културу да ће нанети штету Русији. Не, наносе штету себи. Као доктор културе могу да кажем да се култура обогаћује у прожимању култура. Када се сусретнете са другом културом, видите да је ваша боља, чувате је.Ако неко има нешто боље, можете применити њихово. Тако се култура обогаћује и развија. Руска култура је обогатила цивилизацију и светску културу.

Људи са Запада су отишли у Русију са предрасудама, тотално су променили слику, одушевљени су оним што су видели. Москва има 15. милиона становника, још 5. милиона циркулише свакодневно и све функционише беспрекорно. Нема светске престонице која се у томе може поредити. На мене је снажан утисак оставио храм оружаних снага Русије. То је величанствено.
То да има било која земља на западу, представило би се као светски феномен а они не знају да такво нешто величанствено постоји.

То је врхунац културе. Све што је највредније у овом времену, употребљено је у уградњу тога храма. Немогуће је описати како то величанствено изгледа. Русија има много тога да понуди Западу али је он затворен, влада једноумље које је веће него код нас у комунизму. Можда је ово била Божија промисао да се руски народ освести јер су и они били у том либералном начину размишљања и начину живота. То је спасоносно, у тешким невољама, прочишћава се душа човекова. Човек се просветљава и ослобађа наслага греха. Што је говорио Патријарх Павле – Бог ће помоћи ако има коме. Нама ће Русија помоћи ако ми будемо хтели. Таква је љубав у Русији, према Србији и српском народу. Они све знају о нама. Томе је допринео Драган Станојевић.
Нисам ни ја веровао да је његов утицај толико велики док се сам нисам уверио. Он ужива тамо велики углед и због ког су нам била отворена многа врата.

Ту је и генерал Ковач за ког се зна да је човек великог знања и искуства и ћовек који се бави стратегијом. Они који знају нешто о војсци знају шта значи бавити е стратешким планирањем. У тој комбинацији, ту је и моја маленкост.
Очекујемо велику помоћ. Помоћ у сваком погледу. Они су тежиште ставили на нас, добили смо велики публицитет тамо, више него овде.

Они цене наш патриотизам и наше гесло да ми нисмо опозиција држави већ власти, да укацујемо на оно што није добро на уљудан начин, да предлажемо и боримо се за оно што је добро, у интересу нашег народа, без обзира која идеологија стајала иза тога. То они изузетно цене. Тако су се поставили и њихови председнички кандидати. Када је завршен изборни процес, председник Путин састао се за истим столом са осталим председничким кандидатима. Лепо су попричали, договорили се, иде сарадња даље а не да се шири мржња као што овде раде, или својом, или туђом вољом. Русија стоји уз Србију од врха, светских организација, до спорта. Управо на предлог Русије је предложена седница поводом 25. годишњице НАТО агресије над Србијом. Која би то друга земља тражила?
Они што нам се представљају као пријатељи, они су нас бомбардовали, хтели да нас прогласе геноцидним а сада траже да се одрекнемо оних који једини стоје уз нас. За њих је Косово српско, тако треба и да остане, уочили смо ту спремност да нам се помогне.
Постоји велика брига за наш народ на Косову. Мало их је заболело то, што они раде и помажу наш народ, не види се и не промовише у медијима. У селу Осојани код Истока, Русија изградила 130. кућа за наше Србе. У спорту навијају за нас. Имају сјајне тенисере, нису поменули своје, споменули су Ђоковића. На тај начин поручују да смо један народ. То јесте тако. Срби и Руси нису браћа већ један народ истог корена, истог порекла, истог духовног утемељења, истог духовог образа. Истој духовној матрици припадамо, истој вери, култура иста, само што смо се градили на различитим местима али то је исто. Они то осећају.

Њима не треба ништа али их радује када виде да неко показује не само љубав већ и разумевање у потешкоћама у којима се они налазе. Оне сцене из Београда, због којих смо ми трпели многе осуде, када су били овде митинзи подршке, то се не заборавља, то је обишло свет. Непријатељима је то боло очи а Русима је то срце грејало. Болно је када слушамо овде неке безумнике који причају, шта нам је Русија учинила.
Ја им узвратим, шта ви мислите, да ли би Србија постојала да није било Русије. Коме је Србија могла да се обрати у време петовековног турског робства, кад није било Србије, ништа није било српско. Српску цркву су ставили под јурисдикцијом Цариграда, грчких владика. Само је била српска народна поезија, српске песме и српска вера. Русија је увек уз нас била. Ја сам се сада осећао
као Прота Матеја Ненадовић или Његош, који су у много тежим условима, свако у своје време ишли да моле јединог који може помоћи.
Тако и ми, ишли смо да предочимо какве су прилике, да искажемо разумевање за тешкоће које имају и да кажемо хвала за оно што су до сада радили. Да покажемо да српски народ воли руски народ и да очекује да се та љубав настави.
Ово је цивилизацијски рат. То указује Александар Дугин. То указује Патријарх Кирил. Ово је борба између Христа и Антихриста.
То је борба између добра и зла. Зло које је данас нагрнуло на свет, наилази на отпор добра, на чијем челу је Русија.
Питање је опстанка нашег света а самим тим и сваког од нас. Налазимо се у драматичној ситуацији. Наше је, као што је Патријарх
Павле говорио, да свако од нас чини онолико колико је до њега, па биће ваљда свима нама боље.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *