Проф. др Митар Ковач:
Присуствовали смо историјском моменту гласања. У изборном процесу ме одушевило воља грађана да се изборе да председник Путин остане и у овом наредном мандату. Судбину своје нације везују за њега. 129 држава је имало своје посматраче, то је 2/3 света. Руски народ је свестан да се боре не само за Русију већ за цео слободољубиви свет. Многи медији на Западу су покушали да оспоре резултате избора али је обесмишљен честиткама од свих земаља који представљају слободарски свет. Друга димензија мојих размишљања је, где смо ту ми, наша веза са Русијом.
Ко је нас удаљио у овом међувремену са Русијом. Зашто наша деца немају ту ближу везу са руским школама. Зашто се наше ескурзије завршавају у западним престоницама, зашто не иду ка Истоку. Оно што видимо данас, наша држава, све је окренуто ка Бриселу, ка Вашингтону па и у војној димензији, нема те макар равноправне сарадње са Руској Федерацијом.
Мене је одушевио руски народ, Москва као град. Обишао сам све те западне престонице и кроз војну сарадњу, али нигде нисам видео ту лепоту. Не само што осећам душу тог народа, нисам се осећао као да сам у иностранству већ сам имао осећај као да сам некада живео тамо. Желим да пошаљем поруку нашој омладини, нашем народу, ако им није далеко Лондон или Париз, Москва им је ближа. Нека оду до Санкт Петерсбурга и друге градове. Нека се окрену према Истоку. Тамо нам је будућност у сваком смислу и политичком, и националном, и емоционалном, и системом вредности, ми смо блиски њима. Нас је за ове последње три деценије, покварио Запад. Оно што видимо на Истоку је оно што смо ми имали пре три деценије. У Русији знају све наше стратешке проблеме. Спремни су да нам опросте оно што нам нико не би опростио, у смислу нашег односа према њима и у смислу заузимања
неких ставова који су недопустиви. Понекада, ми сами према себи смо непријатељи и према том нашем духовном седишту, Косова и Метохији.
Они нам не би рекли оно што мисле да нас не повреде, али сигурно немају разумевање за оволике наше уступке према Западу.
Као што су пристајање на некакве споразуме, бриселске, охридске, који нас воде у тамницу, духовну, културну, не воде нас у никакав развој и ту европску перспективу. Видим свуда испружену руку ка нама за све. Не можемо тражити више. Њихова рука је испружена и у домену економије,
политике, одбране, безбедности. На нама је да ли ћемо је прихвати. Ми као група људи покушавамо да будемо мост, која ће донекле утицати и на власт, уразумити неке који су заблудели у опозицији да им је једини живот у Бриселу или Вашингтону.
Ми мислимо супротно. Наш је спас Косово и Метохија, спас Србије на Истоку, да наша друштвена делатност треба бити преусмерена ка том нашем Истоку, пре свега према Русији као нашем духовном средишту ван Србије, али и према другим земљама. Ни један проблем не можемо
и нећемо решити ни са ЕУ, ни са којом земљом Запада. Они су рекли да ће то уврстити у поглавље 35. Ми морамо речи ЕУ да ако ми њима не требамо са Косовом и Метохијом, не требају ни они нама. Све ово што чинимо, морамо да спроведемо једино уз помоћ народа
и уз Божију вољу. То је гесло којег се ми придржавамо. Без те две ствари, свака друга идеја је неостварљива.
Добро је што сте били присутни у улози посматрача на важним изборима у Русији али сада је неопходно да се седне и озбиљно размисли о разговорима са целокупном патриотском опозицијом око заједничког наступања са циљем промене власти и првенствено система! Да се гурну у страну сви унутрашњи проблеми и неслагања јер има нешто што је ваљда битније од личне сујете и кадровских неспоразума у странкама! Ја као обичан грађанин и потенцијални гласач а као што је и већина патриотски орјентисаних грађана Србије очекујемо то од вас политичара којима смо дали поверење недавно! Задовољити се само мандатима у парламенту и битисати тамо ослобођени од сваке одговорности за вођење државе и нације без стварне жеље да се нешто мења није дугога века! Време је за тзв. Кордон санитер! По страни идеологија а на чело промена система да се доведе прво држава у ред а то можете само уједињени!