ŠTA OTKRIVA SAOPŠTENJE NATO AMBASADORA

Saopštenje ambasadora šest NATO zemalja, Amerike, Velike Britanije, Italije, Francuske, Nemačke (famozna Kvinta) i Norveške povodom 25. godišnjice zapadnog bombardovanja Srbije je, ma koliko bilo cinično, još jedno svedočanstvo da se politika Zapada prema Srbiji i srpskom narodu ni za dlaku nije promenila od 1999. godine.

Rat protiv Srbije ambasadori nazivaju „vojnom operacijom“ koja je pokrenuta „nakon što su iscrpljena sva politička i diplomatska sredstva da se Milošević ubedi da se opredeli za rešenje putem pregovora i za mir na Kosovu na osnovu sporazuma iz Rambujea“.

Još jednom su ambasadori potvrdili da su obmane i laži osnova zapadne politike prema Srbiji. Sporazum iz Rambujea ne postoji a Amerika je tada ponudila „sporazum“ koji predviđa potpunu NATO okupaciju cele Srbije i njenu mirnu kapitulaciju. Srbija je, tada u formi SR Jugoslavije, odbila takav sporazum a i na Zapadu je javno ocenjeno da ga niko normalan ne bi prihvatio. Predlog Beograda je u Rambujeu, a potom i u Parizu odbijen. Namerno je, naravno, tako ponuđen da bi se „opravdalo“ bombardovanje koje je bilo planirano i pre Rambujea.

I opet, poručuju ambasadori, „operacija savezničkih snaga nije bila usmerena protiv naroda Srbije i osećamo duboko duboko žaljenje zbog izgubljenih života“ ali, poručuju, „razmišljamo i o zajedničkoj budućnosti sa Srbijom i Kosovom u evropskoj porodici naroda“. Zanimljivo je da nema reči o članstvu u Evropskoj uniji.

Jedan beogradski dnevni list je ovu formulaciju protumačio da su se ambasadori izvinili. Laž. Oni se u saopštenju nisu izvinili. Izviniti se i žaliti, kako su rekli, nisu isto. Izvinjenje ne postoji u saopštenju. Kao dokaz tog „razmišljanja“ ambasadori nude ocenu da „Vojska Srbije sve tešnje sarađuje sa NATO alijansom“. I, naravnom daju podršku nezavisnom Kosovu i to formulišu „potpunom primenom Ohridskog sporazuma“. Ali, postoji jedno staro iskustvo da se svako ponaša onako kako mu se dozvoli.

Zato ovo saopštenje nije samo svedočanstvo o Zapadu nego, možda i više. i o političkoj Srbiji. Ambasadori očigledno veruju da mogu da se tako ponašaju. Naime, ako je vlast u Srbiji uzela za savetnika Tonija Blera, koji je kao tadašnji britanski premijer, predvodio ratnu kampanju protiv Srbije ili, takođe za savetnika, bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, čiji je glas presudio da krene bombardovanje, onda šta da se očekuje od ambasadora. Ili, ako Srbija praktično prepušta Elektroprivredu Norveškoj. I NATO pakt ima kancelariju u samom Ministarstvu odbrane Srbije.

O čemu mi onda govorimo? Retorika vlasti na svaku godišnjicu bombardovanja, pa i ovu, je samo još jedna obmana.

Pokret MI-GLAS IZ NARODA