ШТА ОТКРИВА САОПШТЕЊЕ НАТО АМБАСАДОРА

Саопштење амбасадора шест НАТО земаља, Америке, Велике Британије, Италије, Француске, Немачке (фамозна Квинта) и Норвешке поводом 25. годишњице западног бомбардовања Србије је, ма колико било цинично, још једно сведочанство да се политика Запада према Србији и српском народу ни за длаку није променила од 1999. године.

Рат против Србије амбасадори називају „војном операцијом“ која је покренута „након што су исцрпљена сва политичка и дипломатска средства да се Милошевић убеди да се определи за решење путем преговора и за мир на Косову на основу споразума из Рамбујеа“.

Још једном су амбасадори потврдили да су обмане и лажи основа западне политике према Србији. Споразум из Рамбујеа не постоји а Америка је тада понудила „споразум“ који предвиђа потпуну НАТО окупацију целе Србије и њену мирну капитулацију. Србија је, тада у форми СР Југославије, одбила такав споразум а и на Западу је јавно оцењено да га нико нормалан не би прихватио. Предлог Београда је у Рамбујеу, а потом и у Паризу одбијен. Намерно је, наравно, тако понуђен да би се „оправдало“ бомбардовање које је било планирано и пре Рамбујеа.

И опет, поручују амбасадори, „операција савезничких снага није била усмерена против народа Србије и осећамо дубоко дубоко жаљење због изгубљених живота“ али, поручују, „размишљамо и о заједничкој будућности са Србијом и Косовом у европској породици народа“. Занимљиво је да нема речи о чланству у Европској унији.

Један београдски дневни лист је ову формулацију протумачио да су се амбасадори извинили. Лаж. Они се у саопштењу нису извинили. Извинити се и жалити, како су рекли, нису исто. Извињење не постоји у саопштењу. Као доказ тог „размишљања“ амбасадори нуде оцену да „Војска Србије све тешње сарађује са НАТО алијансом“. И, наравном дају подршку независном Косову и то формулишу „потпуном применом Охридског споразума“. Али, постоји једно старо искуство да се свако понаша онако како му се дозволи.

Зато ово саопштење није само сведочанство о Западу него, можда и више. и о политичкој Србији. Амбасадори очигледно верују да могу да се тако понашају. Наиме, ако је власт у Србији узела за саветника Тонија Блера, који је као тадашњи британски премијер, предводио ратну кампању против Србије или, такође за саветника, бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, чији је глас пресудио да крене бомбардовање, онда шта да се очекује од амбасадора. Или, ако Србија практично препушта Електропривреду Норвешкој. И НАТО пакт има канцеларију у самом Министарству одбране Србије.

О чему ми онда говоримо? Реторика власти на сваку годишњицу бомбардовања, па и ову, је само још једна обмана.

Покрет МИ-ГЛАС ИЗ НАРОДА