Стратегија САД и НАТО за унитаризацију БиХ – Узрок нове кризе на Балкану

проф. др Митар Ковач

СТРАТЕГИЈА САД И НАТО ЗА УНИТАРИЗАЦИЈУ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ – УЗРОК НОВЕ КРИЗЕ НА БАЛКАНУ

 

Наступ О’Брајена у Сарајеву демонстрација је бахaтости и одсуства идеја, поручио је предсједник Републике Српске Милорад Додик: “Док су му пуна уста суверенитета БиХ, подржава самозванца који је директна негација суверености. Како је моћна Америка дошла на ове гране? Свијет је у вртлогу сукоба, ври на сваком дијелу планете, а државни секретар САД  бави се БХ гасом, његов помоћник Сабијом, амбасадор респираторима и пословницима о раду. Поред њих, Рамо Исак дjелује као дипломатски гигант. Ово ни Надреалисти нису могли да замисле.” „Парадоксално је да ми бранимо амерички успјех од америчких дипломата. И заклео сам се да ћу поштовати Устав и законе. Своје срце, ријеч и живот даћу само свом народу и Републици Српској. Ту сам да поштујем њихову вољу, да се договарам с представницима друга два народа, поштујући њихове интересе. Ту сам да Република Српска буде партнер свима, али поданик никоме – рекао је Додик.“[1] По мишљењу О’Брајена БиХ је замишљена да буде вечито протекторат и да странци у Уставном суду и тзв. високи представник буду окупациони намесници изнад Устава, закона и изнад воље народа. Све што се не уклапа у њихов наратив и не поштује вољу Запада мора бити удаљено из законодавне и извршне власти ентитета и БиХ. То је та демократија коју намећу САД, преко ЕУ и НАТО пакта.

САД су од почетка распада бивше СФРЈ пресудно утицале на стање безбедности на Балкану, па и на односе у БиХ. Бајденова администрација из њима знаних разлога чини све да погорша и поремети односе у БиХ у правцу глобалистичких интереса на том простору.  Дејтонски споразум је био велики успјех тадашње администрације САД, као водеће силе униполарног света. Данас САД-у не одговара принципијелна политика Република Српска у смислу поштовања Дејтонског споразума. [2]

Дезинтеграцијом српског простора и српског националног бића за вријеме Другог свејетског рата и у вријеме бивше СФРЈ створене су предпоставке за грађански рат у процесу њеног разбијаља 1991.-1995.године. Водећим чланицама НАТО пакта то се уклапало у стратегију похода на исток и разбијања сложених вишенационалних држава. У том смислу САД су преко НАТО пакта постепено преузимале под контролу централну, источну и југоисточну Европу са тежњом да потпуно контролишу Балкан и да у свој састав укључи преостале државе БиХ, Србију и лажну државу Косово.

Истовремено се угрожавају и елиминишу изворне надлежности Р. Српске, како би се угушили и елиминисали сви елементи њене државности, гарантовани Дејтонским споразумом. Такво стање користе полтичке странке и организације из политичког Сарајева, које само излаз из кризе виде у унитаризацији БиХ и суспендовању права власништва над имовином и надлежности Р.Српске.

Такав простор за њих је идеалан за доминацију Бошњака на целом простору БиХ. Доминација Бошњака у БиХ јесте навика из времена Отоманског царства, НДХ и СФРЈ, када су муслимански кадрови били привилеговани у свим областима друштвеног живота. На друге споредне и помоћне руководилачке положаје и дужности постављани су подобни Срби и Хрвати. То време је немогуће вратити, нити лажни комунизам нити мајоризацију права Срба у БиХ.

Запад жели да осигура своје залеђе на Балкану и даљи поход на Исток и не размишља пуно о правима народа у БиХ. Ипак у новије време и на Западу уочавају перфидну политику водећих бошњачких странака националне и грађанске орјентације и инсистирају на договору и консензусу конститутивних народа.

БиХ је првенствено угрожена унутрашњим противречностима и супротстављеним националним интересима а не спољном оружаном претњом и агресијом. Хрватска и Србија нису у погледу оружане агресије пријетња опстанку БиХ него покушаји бошњачке доминације  над Србима и Хрватима кроз концеп унитаризације, који се спроводи под лажном мантром демократизације БиХ и њене интеграције у евроатлантске структуре.

Посебан проблем у одлучивању о стратешким безбедносним питањима на Балкану наметнут је око будућег чланства БиХ у НАТО пакту.  По истраживањима јавног мњења, ФБиХ већински је опредењена за чланство у НАТО пакту док јавност у Републици Српској не жели чланство у НАТО пакту. НАТО пакт настоји да преко промене права одлучивања на нивоу БиХ, кроз процес унитаризације мајоризује вољу Р. Српске и српског народа.

У НАТО пакту сматрају да је Р.Српска реметилачки фактор за остваривање стратешких интереса НАТО пакта на том простору, те да је српски народ носилац и стратешких интереса Србије и Русије на Балкану. Истовремено унитаристичке снаге, из Сарајева, у тим условима настоје да придобију водеће државе НАТО пакта за своје стратешке вјерске и националне интересе. При томе се позивају на легалитет и легитимитет законодавних и стратешких решења у БиХ. Та решења су донета веома давно и због немогућности доношења нових закона и Стратегија на снази су решења која у овом времену нису израз воље оба ентитета и конститутивних народа.

Однос појединих водећих држава НАТО пакта и унитаристичких партија и организација из Сарајева вуче БиХ у перманентну кризу, која се шири и на друга подручја друштвеног живота и одлучивања. То укупно резултира све већим неповерењем између Р. Српске и Ф БиХ, као и између конститутивних народа, при одлучивању на нивоу БиХ. Отуд стална трвења на нивоу извршне власти, пре ссвега Предсједништва БиХ и Савјета министара.

 

Стратегијски интереси водећих сила НАТО пакта и криза у БиХ

 

Након ратова деведесетих година прошлог века, поново над Балканом кружи дух немира и осећај несигурности и страха, који неће донети никоме добро. То народи на Балкану осећају све више, кроз смањење личне безбедности, повећање опште несигурности, миграције младих генерација и кроз реалан пад животног стандарда. Свака лажна забринутост Запада јесте само индикатор неке нове несреће коју планирају кроз разсадржаје

Геостратешки нтереси НАТО пакта за прикључење земаља тзв. западног Балкана су следећи: ојачање просора јужног крила НАТО пакта у Европи, нови простор за базирање снага, могућност брзог деловање према Русији, Блиском Истоку и Централној Азији, стабилизација и контрола региона, смањивање тзв. малигног утицаја Русије и Кине на југоистоку Европе.

НАТО пакт, у складу са америчким, немачким и британским националним интересима на Балкану настоји да српски народ територијално, државотворно, духовно, национално и верски дезинтегрише.

Запад наставља са својом дрском политиком увлачења преосталих држава Балкана у НАТО пакт, игноришући већинску вољу становништва и потребу одржавања референдума. Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров је нагласио да Русија већ дуго и упорно позива на “повратак на основне принципе међународних односа записаним у Повељи УН-а и документима ОЕБС-а, односно на суверену једнакост држава, немешање у унутрашње послове, суздржавање од претњи или употребе силе и разрешење сукоба на миран начин.”[3] Такви позиви тешко долазе до свести оних који подстичу агресивно и офанзивно дјеловање НАТО пакта.

У говору који је објавила прес служба Пентагона, шеф Европске команде НАТО пакта, генерал ваздухопловства САД Тод Волтерс, устврдио је да је, када је ријеч о ангажовању америчких снага у иностранству, „све што радимо у вези са стварањем мира“. Међутим, нагласио је, „такмичимо се за победу … и ако одвраћање не успе, спремни смо да одговоримо на агресију, пре свега преко НАТО-а“. Генерал је инсистирао да је Запад у борби за доминацију над Москвом и да он мора да изађе на прво место. „У ери смо глобалне конкуренције за моћ. Победа у овој ери осигурава да глобална конкуренција моћи не постане глобални рат сила“, рекаоје Волтерс. „Русија остаје трајна егзистенцијална претња Сједињеним Државама и нашим европским савезницима“, нагласио је Волтерс. „Русија и Кина, која се прогласила готово арктичком силом,наставиле су да милитаризују регион и теже успостављању економских упоришта да би стекле утицај на регионалну управу“, рекао је он.”[4]

Из изјава званичника НАТО пакта јасно се препознаје континуитет интереса САД на простору Европе. То је застарјела стратегија константног ширења на Исток и постепеног овладавања цијелим простором Европе кроз чланство свих држава у НАТО пакту или у Партнерству за мир. Такав однос не повећава безбедност Европе. Нажалост, све више се угрожава мир и ствара атмосфера кризе и сукоба на линији успостављене поделе од Балтика до Блиског истока. У том контексту може се посматрати и криза на простору БиХ, који НАТО пакт жели да уреди на њима прихватљив начин.

 

Политички ислам, као чинилац унитаризације БиХ

Под плаштом лажне демократизације БиХ и подршке појединих држава Запада, као и великог броја држава исламског света, екстремни бошњачки политичари и странке желе да игноришу вољу српског народа, његова права и чине све да омаловаже карактер и резултате Отаџбинског рата српског народа у грађанском рату у БиХ 1992 – 1995.године, урушавајући надлежности Р.Српске утврђене Дејтонским споразумом.

Основе политичког ислама, на простору БиХ, датирају још од Отоманског царства а постепено добијају на интензитету након анексије тог простора од стране Аустроугарске. До пуног изражаја циљеви муслиманске политичке елите долазе у току Другог светског рата. Њихова стратегија је била тесно повезана са институцијама НДХ и Немачке. Тек 1944. године, када се јасно видело да пропада НДХ и Трећи рајх, муслиманска политичка елита усмеравала је своју стратегију и спроводила је кроз политичку сарадњу са КПЈ и кроз прелазак из Хрватских оружаних снага и муслиманских оружаних формација у НОВ иПОЈ. Само један мањи дио Муслимана, од почетка Другог светског рата сарађивао је или био у јединицама ЈВуО.

На основама искустава из Другог светског рата и “поклона” који су добили од великог злочинца над српским народом Јосипа Броза Тита, кроз настанак Републике БиХ, као федералне јединице, послератна стратегија Муслимана била је све више од седамдесетих година ХХ вијека, окренута ка идеологији Алије Изетбеговића, исказаној у Исламској декларацији. Са распадом бивше СФРЈ, Странка демократске акције је, уз подршку великих сила Запада, пре свега Немачке и Британије, реализовала припреме да мајоризацијом српског народа и одржавањем референдума о самосталности, а после и ратом присили Србе да остану у оквиру БиХ.

Окончањем грађанског рата 1995. године и доношењем Дејтонског споразума, водеће муслиманске странке су само направиле предах, да би се временом, уз подршку дела међународне заједнице, враћале изворним поставкама политичког ислама, у погледу постепеног урушавања изворних поставки Дејтонског споразума. Стратегија политичког ислама у БиХ увијена је у данас у «обланду грађанских права и слобода», уз стално негирање права српског народа и Републике Српске, ради изградња унитарне државе, на основама политичког ислама.

У Исламској декларацији Алија Изетбеговић БиХ види као исламску државу и да та држава из јавног, политичког, економског и културног живота искључује равноправност Срба и Хрвата, као конститутивних народа. Основне идеје те књиге своде се на то да су модерна друштва, настала у западној Европи, на основама хришћанске вере и културе и да такве не одговарају људима исламске вере. Исламски поредак је дефинисан као “јединство вјере и закона, одгоја и силе, идеала и интереса, духовне заједнице и државе, добровољности и присиле. И данас је Декларација потпуно жива у партијским актима и одлукама већине странака из политичког Сарајева. Основа њихове политичке стратегије јесте унитаризаија БиХ, под плаштом грађанских права и слобода које су срачунате на доминацију Бошњака у БиХ. То спаја све веће странке националне и тзв. грађанске странке политичког Сарајева. Њихове разлике су у суштини у начину борбе и доласка на власт.

 

Чиниоци кризе у БиХ

 

Стање перманентне кризе у БиХ узроковано је различитим унутрашњим и спољним чиниоцима:

  • Погрешна је и неостварива перцепција утицајних политичких партија Бошњака (Муслимана) да је цијела БиХ њихово «власништво» чиме се подстиче криза и неповерење Р.Српске и Хрвата у Ф БиХ.
  • Бошњаци преко својих политичких националних а и тзв.грађанских екстремних партија, пре свега СДА, промовишу потребу унитаризације БиХ, кроз маргинализацију Р.Српске и права конститутивних народа у БиХ. Све се то чини под плаштом грађанских права и тзв. демократизацију. У суштини, ради се на стварању услова за доминацију Бошњака, маргинализацију и мајоризацију Срба и Хрвата, као конститутивних народа.
  • Систем вриједности које баштине народи у БиХ у знатној мјери је различит, са историјског, културног, вјерског и перспективно стратешког становишта и пројекције будућности БиХ.
  • Настоје се поништити вјековни атрибути државности српског народа у БиХ, кроз урушавање дејтонских надлежности Р. Српске, лажирањем карактера грађанског рата у БиХ. Бошњаци требају ради своје и заједничке будућности схватити да БиХ не може опстати нити се развијати на мајоризацији српског народа и девастирању Р. Српске;
  • Садашња БиХ јесте израз компромиса националних интереса сва три конститутивна народа након грађанског рата 1992-1995.г, као и утицаја великих сила у току Дејстонских преговора 1995.године.
  • Опасни су покушаји унитаризације и гушења колективних права народа у БиХ. Таква стратегија САД гура БиХ, као сложену државну заједницу, у постепену дисолуцију. Претње за очување БиХ, као унитарне државе, могу само убрзати процес распада.
  • Мора се уважити да сваки конститутивни народ у БиХ, као и ентитети су незаобилазни у остваривању колективних права, а да се у оквиру ентитета поред националних остварују и сва грађанска права. На тај начин оствариваће се грађанска права на нивоу цијеле БиХ. Покушај остваривања грађанских права, на нивоу БиХ, без ентитета и кантона замагљује суштину проблема и у функцији су мајоризације ипостепеног гашења колективних права конститутивних народа. Нема БиХ без ентитета и загарантованих колективних права народа.
  • Уставни суд БиХ постао је отуђени центар моћи унитаристичких бошњачких странака и појединих водећих држава НАТО пакта, пре свега САД, Велике Британије и Немачке, које се понашају као окупационе силе у наметању система власти. Он је сада у функцији гашења надлежности Р. Српске, пљачке колективне имовине и природних ресурса.  Толико је морбидна замисао да Р. Српској одузму воде, шуме, земљиште, руднике и сва остала добра, како би је свели на ниво невладине организације, без реалне моћи. Овакво незаконито дјеловање и злоупотреба судске власти на нивоу БиХ јесте мајоризација Срба и класична диктатура. Томе се хитно и фронтално треба супротставити поништавањем свих одлука и аката, који су супротни Дејтону и који су донети супротно вољи законодавне и извршне власти Р.Српске. Овакви потези из Сарајева убрзаће распад БиХ. Зато је веома битно да на време унитаристичке снаге из Ф БиХ схвате да иду «слепом улицом» из које нема рационалног излаза нити опстанка БиХ. Креатори стратегије одузимања ресурса Р. Српској су у суштини највећи непријатељи опстанку БиХ и гурају је у неконтролисан распад.
  • Израз државотворности српског народа у БиХ јесте Р. Српска, а БиХ је могућа само уз постизање заједничких интереса на нивоу БиХ. Нико не може одузети Србима историјско и стечено право на територију, ресурсе, језик, традицију, културу и на будућност. Што пре то схвате екстремне политичке партије и организације Бошњака у Сарајеву, у толико је могуће рационално пронаћи решења у складу са Уставом БиХ и превазићи кризу.

 

Босни и Херцеговини, због унутрашњих противречности и немогућности доношења јединствене стратешке одлуке ентитета и конститутивних народа, у име боље будућности треба да донесе легалан, легитиман и рационалан избор око безбедносних аранжмана и односа са НАТО пактом и ЕУ, а то јесте војна неутралност.

Застарјела стратешка и законска решења на нивоу БиХ нису у складу са актуелном вољом Р.Српске и српског народа и нису даље легална за доношење стратешких одлука. Такве тенденције у креирању стратешких одлука, око чланства БиХ у НАТО пакту, не подржава Р.Српска нити српски народ у БиХ. То су исказали у више наврата, кроз одлуке надлежних институција законодавне и извршне власти.

Унитаризације БиХ јесте антисрпски па и антихрватски пројекат, који је реално неостварив али може продужити кризу и успорити развој оба ентитета. То насиље унитаристичких снага из политичког Сарајева, Р.Српска неће моћи да трпи и биће принуђена да ограничи или онемугићи рад органа и организација БиХ на својој територији, који спроводе насиље и покушавају наметати решења супротно вољи српског народа.

Такав сценарио, српски народ већински не жели и сигурно ће му се супротставити. Превише је времена потрошено на јалове расправе и промашене стратегије које унитаристичке бошњачке снаге све више БиХ, у међународној јавности, приказују као дубоко подијељено друштво са малим нивом сагласности ентитета и народа око виталних државних интереса.

Народна Скупштина Р.Српске, члан Предсједништва БиХ, Предсдник Р.Српске и Влада Р.Српске су се у више наврата изјаснили да не подржавају и да се супротстављају незаконитом деловању и насиљу Уставног суда БиХ и тзв. високог представника БиХ. Такво дјеловање неће донети срећу нити решавање кризе у БиХ. Свако својатање и призивање страних сила да преко тзв. високог представника и присуства страних судија  у Уставном суду БиХ пониште вољу српског народа неће довести до одрживог решења.

У посјету БиХ дошао је Џејмс О’Брајен, човек који данас делује као пироман најављујући своје тумачење Дејтонског (Паришког) споразума којим се поништавају национални интереси српског народа и Р. Српске и афирмише унитарна БиХ.

Тим поводом председник Р.Српске је рекао: Не пристајемо и нећемо пристати на наметања. Подржавамо Устав БиХ, дакле уставну БиХ и одбацујемо вануставну, наметнуту БиХ. Дакле, БиХ ће бити уставна, или је неће бити. Оваква каква је сада боље да не постоји. Улози странаца мора доћи крај. БиХ припада Србима, Бошњацима, Хрватима и осталима. Никоме више и никоме мање од других. Писац Дејтона би то морао да зна. Суверена земља је само она која припада себи, у БиХ то значи конститутивним народима. Република Српска пружиће руку сарадње свакоме и неће подићи руке предаје никоме![5]

 

ЛИТЕРАТУРА

  1. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=543231
  2. https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3034862-lavrov-zapad-gura-zemlje-balkana-u-nato
  3. http://www.enovosti.info/index.php/vest/130057-rt-rusija-je-egzistencijalna-pretnja-zapadu-koju-nato-mora-da-neutralise-kako-bi-sprecio-rat-sila-komandant-nato-a-u-evropi#.YDoKUuhKhPY
  4. https://www.dw.com/sr/sda-na-prekretnici-dekonstrukcija-etni%C4%8Dkog-principa/a-55820336
  5. https://twitter.com/MiloradDodik/status/1753351937821434169?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1753351937821434169%7Ctwgr%5E21c04cb1e494f89d326a635238e127a23fa56a0d%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Flat.rt.rs%2Fsrbija-i-balkan%2F74447-o-brajan-bonska-ovlascenja-smit-bih%2F
  6. [1] https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=543231

[2] https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=543231

[3] https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3034862-lavrov-zapad-gura-zemlje-balkana-u-nato

[4] http://www.enovosti.info/index.php/vest/130057-rt-rusija-je-egzistencijalna-pretnja-zapadu-koju-nato-mora-da-neutralise-kako-bi-sprecio-rat-sila-komandant-nato-a-u-evropi#.YDoKUuhKhPY

[5] https://twitter.com/MiloradDodik/status/1753351937821434169?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1753351937821434169%7Ctwgr%5E21c04cb1e494f89d326a635238e127a23fa56a0d%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Flat.rt.rs%2Fsrbija-i-balkan%2F74447-o-brajan-bonska-ovlascenja-smit-bih%2F

One thought on “Стратегија САД и НАТО за унитаризацију БиХ – Узрок нове кризе на Балкану

  1. Задње време је да Скупштина РС и Председник РС распишу референдум за осамостаљење, макар и не могу све то спровести одмах. То реба урадити да се свима то јасно обзнани као одлука народа и да се не би десио неки нови Гаврило Принцип и то искористило за нове трагедије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *