ОКУПИРАНО КОСОВО – У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ

Проф.др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији

 

ОКУПИРАНО КОСОВО – У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ

 

Косово и Метохија нам је сваког дана у мислима, а за Видовдан посебно. Тада смо пуни туге што је суштински окупирано и што не можемо тренутно да га ослободимо. Ни једна сила није до вијека. Проћи ће и ова тиранија Запада и поново ћемо загрлити своје Косово јер смо све више свесни колико нам фали и свесни жртве коју српски народ данас подноси на Косову и Метохији. Треба знати да тзв. Споразум о нормализацији односа  Р.Србије и лажне државе Косово (тзв. Споразум), кји Запад припрема, није заснован на вољи народа, међународном праву, Уставу Р.Србије нити на Резолуцији СБ УН, него на уцени и диктату САД, НАТО пакта и ЕУ. То је по њиховој замисли завршни документ за суштинску капитулацију Србије. Такозвани споразум је потребан пре свега САД, како би довршиле процес окупације и легализовали отцепљења Косова и Метохије од Р.Србије. Њима је потребна тзв. држава Косово као чланица НАТО пакта а потом да се присаједини Албанији. Америка је изабрала Албанију за стратешког партнера на Балкану и постепено ради на реализацији пројекта тзв. Велике Албаније. Изјаве америчких званичника да желе добре односе са Србијом су неискрене и у функцији придобијања власти Србије да потпише тзв. Споразум. Свака прича наших политичара да неће дозволити члансто НАТО државе Косова у УН и да неће признати ту НАТО државу је огромна лаж за народ јер то од њих нико и не тражи.

Америци је потребно Косово у НАТО пакту, као њена територија на Балкану, која заједно са Албанијом омогућава јефтино и повлашћено базирање копнених, ваздухопловних и поморских снага, на југоистоку Европе.  Без тзв. споразума нема чланства Косову у НАТО пакту а нема ни присаједињења Албанији. Тај простор тзв. Велике Албаније, проширен Северном Македонијом а у перспективи и са обогаљеном Србијом јесте тај, тзв. Отворени Балкан. Вероватно се мисли да је више „отворен“ као колонија за криминал, трафикинг, наркотике и друге садржаје незаконитог деловања а јавно се промовише под плаштом убрзаног „привредног развоја“. Сваку борбу за Косово и Метохију власт покушава искомпромитовати са тзв. екстремним српским национализмом и организацијама које се боре за власт. То наравно не одговара истини и представља обичну пропаганду режимских медија, тзв.аналитичара који су корумпирани и лажу народ за велике паре, како би амортизовали отпор народа а и то је кривично дело саучесништва у издаји Косова и Метохије. Тачно 25 година након агресије НАТО пакта, САД журе да доврше злочин тражећи од власти Србије да им преко тзв. споразума на тацни предају Косово и Метохију. Народ то неће дозволити и већ је исказао став да не вреди ничији потпис на било ком споразуму који је донет мимо њихове воље, те да ће исти бити поништен.

 

Свака прича наших политичара да неће дозволити члансто НАТО државе Косова у УН и да неће признати ту НАТО државу је огромна лаж за народ јер то од њих нико и не тражи. Америци је потребно Косово у НАТО пакту, као њена територија на Балкану, која заједно са Албанијом омогућава јефтино и повлашћено базирање копнених, ваздухопловних и поморских снага, на југоистоку Европе.  Без тзв. Споразума нема чланства Косову у НАТО пакту а нема ни присаједињења Албанији. Тај простор тзв. Велике Албаније, проширен Северном Македонијом а у перспективи и са обогаљеном Србијом јесте тај, тзв. Отворени Балкан. Вероватно се мисли да је више „отворен“ као колонија за криминал, трафикинг, наркотике и друге садржаје незаконитог деловања а јавно се промовише под плаштом убрзаног „привредног развоја“. Не требају Србији отворене границе са Албанијом, када власт и не зна где су јој границе према Албанији и олако предаје и помера ту границу са Кошара и Паштрика на Мердаре, Јариње и Брњак. Било какав тзв. Споразум који не уважава међународно признате границе Р.Србије и мења их јесте злочин, кривично дело и велеиздаја.

 

ПУТ  ПОСРТАЊА И СТРАДАЊА СРБИЈЕ

Још од 1998.године јасно се знало да САД преко НАТО пакта и ЕУ подржавају и подстичу сецесију Косова и Метохије од Р.Србије. Таква стратегија није се суштински мењала, само се интензивирала са радикалнијим захтевима. Учинили су све да успоставе институције лажне државе Косово, да спрече повратак прогнаних 230.000 Срба и неалбанаца 1999.године, прећутали су нови погром над Србима 2004. године, одвојили ЦГ на лажном референдуму 2006. и признали лажну државу Косово 2008.године. То је груба хронологија злочина Запада над српским народом, која је настављена доношењем Бриселског споразума, који је у основи погубан по Р.Србију и српски народ на Косову и Метохији, јер су његовом имплементацијом пренете надлежности Р.Србије на сепаратистичке власти тзв.Косова. Истовремено ћутало се о злоупотребама и приватизацији имовине Р.Србије на Косову и Метохији, од стране Приштинских власти и њихових савезника са Запада, који су ту имали интерес и кроз корупцију остваривали енормно лично богатство, попут Мерлин Олбрајт и америчког генерала Веслија Кларка. Вашингтонски споразум је донет поново без подршке народа и представља својеврсно понижење Р.Србије и маргинализацију српских националних интереса.

Бриселски и Вашингтонски споразум су донети мимо воље народа и дубоко су противуставни, јер њиховим доношењем и спровођењем угрожена је територијална целокупност, суверенитет и интегритет Р. Србије, као и њене међународно признате границе. Америка је преко НАТО пакта и ЕУ све интензивније подигравала некакво лажно савезништво и потребу да обогаљена Србија настави „европски пут“ у ЕУ. Од 2000.године све власти су то приказивале народу као да „Србија нема алтернативу“, да смо зависни од Запада и да морамо у ЕУ, без обзира што се ради о организацији која нам откида део националне територије и о организацији која не баштини многе вредности које српски народ подржава. Зато се са доста аргумената може рећи да од 2000. године на власти имамо глобалистичке тзв. политичке елите које више воде рачуна о инструкцијама НАТО и ЕУ и личним интересима него о вољи и интересима српског народа и грађана Србије. Тако смо као народ доведени полако, методом „куване жабе“, до последњег чина давања сагласности односно одрицања од сопствене територије Косова и Метохије, супротно Уставу Р.Србије и супротно Резолуцији 1244 СБ УН, кроз доношење тзв. Споразума о коме се преговара у тајности.

У целокупном процесу од 2000., посебно од 2008.године политичка елита на власти је постепено навикавала народ у Србији а посебно на Косову и Метохији да се то не чини на штету српског народа на Космету и на штету Р.Србије, те да ће држава бити очувана. На нашу несрећу све је било супротно.  Док су Црна Гора, Северна Македонија и Албанија означавале нову границу са лажном државом Косово, власт у Србији је ћутала да се неби замерила Америци, НАТО пакту и ЕУ. Све то треба бити верификовано тзв. Споразумом о нормализацији односа између Р. Србије и Р.Косово, чија основа је дефинисана у тзв. Француско-Немачком предлогу.

ШТА ЈЕ СВЕ ПРЕДАТО СЕПАРАТИСТИЧКИМ ВЛАСТИМА У ПРИШТИНИ?

Сада када се говори о тзв. Споразуму и о Заједници српских општина, када је север Косова утонуо у потпуну окупацију од стране сепаратистичких власти НАТО државе Косово, власт у Србији прича о потреби диалога и решавања статуса Косова и Метохије. Народу се не говори о промашајима у прошлости, који су довели до оваквог стања. Албанци никада до сада нису смели да пређу Ибар са дугим цевима и јединицама Росу. Сада тероришу народ, граде пет војнополицијских база, отимају земљу а српски полицајци поднели „оставке“ и народ се повукао са барикада које нису оствариле своју сврху и циљеве. Срби су контролисали простор севера Косова и трафостаницу „Валач“. Сада је све у рукама власти тзв. Косова. Дали је неко одговарао у Србији за промашене потезе, који су учињени до данас? Наравно да није.

 

Ево неколико кључних догађаја, докумената и процеса, који су унесрећили српски народ на Косову и Метохији и Србију у целини:

  1. 2012. Године, успостављена је класична граница између централне Србије и јужне српске Покрајине. Та граница са својим граничним прелазима је постала као администратвна линија а у суштини државна граница. То је почетак формализације националне издаје?
  2. Председник Србије у оквиру Бриселског споразума српску полицију је предао сепаратистима у Приштини.
  3. Председник Србије у оквиру Бриселског споразума је и припаднике Цивилне заштите на северу Косова, распустио или интегрисао у правно-политички систем тзв. државе Косово. Цивилну заштиту су чинили пре свега српски војници и официри који су остали да живе на Косову и Метохији, после повлачења Војске Србије са Косова и Метохије. То је била добро осмишљена идеја у фунцији заштите народа на северу Косова.
  4. Председник Србије је приморао Србе да изађу на локалне и парламентарне изборе у оквиру непризнатог правно-политичког сепаратистичког система лажне државе Косово.
  5. У оквиру Бриселског споразума председник Србије је сепаратистима у јужној српској покрајини уступио међународни позивни број.
  6. Председник Србије и Влада су омогућили да се преда електро-енергетски систем на Косову и Метохији под управу и обједињавање Приштини и Тирани. То је почетак интеграције тзв. Велике Албаније, у домену енергетике. Представник немачког министарства спољних послова је тај политички потез посебно поздравио.
  7. Председник Олимпијског комитета, Владе Дивац, на самој седници Међународног олимпијског комитета, није ставио вето на пријем самопрогалашне републике Косово у ту организацију. То је било у функцији афирмације независности лажне државе Косово.
  8. Формирање тзв. Безбедносних снага Косова није адекватно оспоравано нити су покренуте активности пред СБ УН јер је прекршена Резолуција 1244 СБ УН. Реакција је била млака, да се неби замерили Западу. НАТО и КФОР су то разумели као отворен простор да наставе изградњу будуће војске тзв.државе Косово, што и данас чине. Чак је један део Срба нашао посао у тим снагама а један део се школовао у иностранству за позиције официра.
  9. Председник Србије, у складу са Бриселским споразумом, јавно је позвао српске судије да положе заклетву на уставу самопроглашене Репубике Косово и пред ратним злочинцем Хашимом Тачијем.
  10. Дозвољено је јединицама РОСУ и полицији са дугим цевима да долазе на север Косова, постављају барикаде и малтретирају народ. Авијација Војске Србије је обављла летове у исто време као да је давала лажну наду народу.

11.Увођење личних карата, возачких дозвола и таблица на северу Косова јесте прекретница у погледу прогона Србије са севера Косова..

  1. Полиција Косова спроводи терор над српским народом, прави базе на северу Косова а власт Србије разговара, под окриљем Запада, држава које су јој окупирале Косово, као да је то „међународна заједница“, а све се дешава без учешћа Кине и Русије и без мандатом СБ УН.

Такво поступање власти од самопроглашења лажне државе Косово па до данас јесте пут у пораз и издају. Мора се стати пред провалијом јер је крајње време, нема простора ни за један наредни промашај, па ни за лажни тзв. Споразум између Србије и тзв. Косова.

 

Губитнички поход Србије контролисано су водиле САД, Велика Британија, НАТО и ЕУ. У медијима постепено се то приказивало кроз посете тзв. посредника у „преговорима Београда и Приштине“. Разговарају као два града, да народ неби у њима препознавао разбијање државе Србије. Ето досли смо до краја када се Француско-Немачки предлог, као основа преговора.

Наша власт упорно истиче да нећемо признати лажну државу Косово нити њено чланство у УН. То САД, НАТО и ЕУ од Србије и не траже јер им то и не треба. Њима трема тзв. Споразум о нормализацији односа између Србије и тзв. Косова из два основна циља :

  • Први – да се лажна држава Косово прими у НАТО пакт;
  • Други – да се лажна држава Косово присаједини Албанији, на основу референдума који би били спроведени у Албанији и на Косову.

Након тзв. Споразума Србија се неби могла нити смела мешати у процес интеграције тзв. Косова у НАТО нити у процес присаједињења Албанији. То је део стратегије која се заснива на тзв. Споразуму. Ваљда је сада свима јасно да изјаве власти Србије да неће дозволити чланство тзв.Косова у УН, нити признати независност, усмерене су ка свом бирачком телу и замагљују, суштински, опасне намере Запада да лажну државу Косово интегрише у НАТО пакт, јер би то било образложено као да је на то пристала Србија. После тог Споразума, Србија би изгубила било каква права на простору Косова и Метохије, огомно културно-историјско благо, светиње, државно земљиште и природна богатства у вредности већој од 1000 милијарди евра.

Зато треба народ да зна, несме се дозволити потписивања никаквог Споразума о нормализацији односа  Србије и лажне државе Косово, изван међународно признатих граница, јер он није заснован на вољи народа, међународном праву, Уставу Р.Србије нити на Резолуцији СБ УН.

У колико неко самовољно и у тајности потпише тзв. Споразум, мора бити суочен са вољом народа и снагом закона да одговара за најтежа кривична дела. Пошто је цео процес разговора обавијен велом тајности, српски народ сасвим легитимно треба да га поништи због тајности и довођења народа у заблуду. Учесници у процесу несуставног деловања могу очекивати моралну осуду народа и правно процесуирање.

У једној тачки тзв. Споразума, кључној за Запад (САД, Велика Британија, НАТО и ЕУ), говори се о непротивљењу Србије чланству тзв. Косова у међународним организацијама, тј. сагласношћу са тиме да је тзв. Косово међународно-правни субјекат. То представља индиректно признање и сагласност са одцепљењем дела националне територије.

Србима се обећава брзо успостављање тзв.Заједнице српских општина на КиМ, у складу са Бриселским споразумима, који се у том делу не спроводи већ десет година. Та заједница има смисла само ако се не мењају границе Р. Србије и Косово остаје саставни део државе. У супротном, онда је Заједница само у функцији легализације сецесије и медијске пропаганде да Срби на Косову имају своје институције и да су заштићени.

Да је цео процес усмерен ка изградњи тзв. велике Албаније говори и изјава премијера Албаније Едија Раме, која је усмерена је на решавање статуса Косова и Метохије у складу са националним интересима Албанаца и дубоко задире у унутрашња питања Р.Србије. Срамно је што власт у Србији тим поводом ћути и не оглашава се, него слепо спроводи некакве идеје о тзв. Отвореном Балкану, као простору ширења идеје о тзв. великој Албанији.  Рамина изјава јесте опасна претња: План да се системом малих корака можемо да пробудимо у Великој Албанији“, и Србија мора признати Косово и да се Албанци морају ујединити у једну државу.[1]

Зна Србија шта јој мисли Запад али јој је тешко да се бори од шљама и олоша који се накотио  кроз организације, поједине партије и јавне личности, које раде против националних интереса и воље српског народа. Нажалост био би дугачак списак тих несоја и национално неодговорних личности које подржавају лажну државу Косово. За шаку долара продали су душу и правдају све што су учинили САД, НАТО и ЕУ, од агресије 1999.године па до данас. Неки од њих мисле да ће политички профитирати, добити гласове, доћи на власт или опстати на власти ако поклекну под безумним и апсолутно неприхватљивим ултиматумом, који је гори од капитулације. Зато многи у јавној дебати и говоре да је због уцена и пристрасности Запада потребно прогласити окупацију Косова и Метохије.

Има оних у Србији који мисле да треба испунити све захтеве Америке и Запада те да је „куцнуо час“, да се Србија одрекне сопствене државе, да згази идентитет, постојање и да капитулира пред уценама Запада. Зар постоје те ситне душе које искрено верују да долази коначно њихов дан када ће се Русија у Србији прогласити за непријатеља, Косово за суседа, а када ће НАТО агресија постати „хуманитарна интервенција“?

Много је сличних питања којима се изражава дубока неверица народа да постоје оне снаге у друштву које самоубијство проглашавају спроразумом.

КРИВИЧНО ДЕЛО ВЕЛЕИЗДАЈЕ НИКАДА НЕ ЗАСТАРЕВА..!

„КОСОВО ЈЕ НЕБЕСКО РЕШЕЊЕ СРПСКОГА ПИТАЊА! Речи Матије Бећковића продрле су у душу свих Срба..“[2]

Јерусалим је једини град, а остало су места и Косово је једино поље, а остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче, а Косово поље је највећи  врх наше вере и наше културе. Србин је онај кога се Косово тиче, али Косово није само на том простору и на земљи, него је и на небу и свуда где има српског народа“.[3]

 

ШТА ЈЕ РЕШЕЊЕ ЗА КОСМЕТСКУ КРИЗУ?

Поједини политичари и странке из власти и опозиције на Космет гледају као на плен који треба испоручити Западу, како би се опстало на власти или дошло на власт мимо воље народа. Пре избора скоро сви „роне сузе“ над Косовом, све док се не преброје гласови. Након тога почињу причати, у ЕУ и у НАТО, знатно другачије. Власт се правда „огромним и сталним и све већим притисцима“, а неке странке из опозиције у посетама водећим државама НАТО пакта и ЕУ, скоро да се куну да ће они бити „прави издајници“ и неће одуговлачити са решавањем статуса Косова и Метохије. У стању су чак да им се извину за „време неразумног чекања“. Јадан је народ који има такве представнике који су спремни да причају о сецесији своје националне територије.

Уставна обавеза свих који се баве политиком у Србији јесте да чувају суверенитет, интегритет и територијалну целокупност..! Политика не може бити покриће за непријатељско деловање, које се треба кривично процесуирати.

Решење за Косово и Метохију треба тражити у највишем степену аутономије у оквиру Р.Србије и без промене међународно признатих граница. Ако спонзори тзв. Косовске независности не желе да промене одлуку, онда Србији остаје могућност да им никада не да сагласност на решење које је успостављено насиљем и које се жели постићи уценом. Око 2,5 милиона Срба у Првом и Другом светском рату страдало је за Србију и ове њене границе. Комунистички несоји су дозволили да једино Србија од бивших република има две аутономне покрајине. По том критеријуму Хрватска је требала да има 5 до 7 аутономних покрајина. То је само доказ колико је Јосип Броз и врх КПЈ радио против српских националних интереса. Последице тог чињења осећамо и данас, кроз продужено деловање грађанске политичке опције у Србији, која суштински анимира и бори се за глобалистичку идеологију и интересе Запада.

Зато било какав споразум  са лажном државом Косово, изван устава Р.Србије, под уценом Западаа, јесте опасан српски неспоразум који легализује пут те творевине у окриље НАТО пакта и ЕУ. То би за дуже време пореметило унутрашњу стабилност у Србији, све до доласка власти која би огласилаа тај тзв. Сспоразум неважећим и нелегитимним, из више разлога, а све оне који су на неуставан начин извршили сецесију државне територије привела и кривично процесуирала.

Туга је у срцу и због овог Видовдана 2024.године.

Са вером у Бога, догодине у Призрену!

 

[1]https://www.pravda.rs/2023/2/17/ramina-izjava-opasna-pretnja-plan-da-se-sistemom-malih-koraka-mozemo-probudimo-u-velikoj-albaniji/

[2] https://www.novosti.rs/crna-gora/vesti/931438/kosovo-nebesko-resenje-srpskoga-pitanja-reci-matije-beckovica-prodrle-dusu-svih-srba-video

[3] http://gracanicaonline.info/2016/10/12/matija-beckovic-kosovo-je-jedino-polje-a-ostalo-su-poljane/

2 thoughts on “ОКУПИРАНО КОСОВО – У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ

  1. Одличан текст ! Све је апсолутно тачно и истинито изречено. Господина Митра Ковача изизетно ценим, као и све чланове из покрета Ми глас из натрода, нажалост текст показује само израз жалости и туге јер су политичке елите, не само од 2000 год. него и оне Титове, отупели свест Српског народа што се може доказати обичном анкетом на улицама грдова и по селима Србије. Народ је спреман за самоуништење. Наравно да постоје појединци који се не мире са велеиздајом али су на маргинама догађања. Бећа више пута сам негде написо да је дух Гаврила Принципа се угасио код Срба.

  2. Odštampajte brošuru sa ovim tekstom. Odličan je. Narod zaboravlja. Nažalost. Okupirana je Srbija, ne Kosovo i Metohija, već deo državne teritorije na prostoru južne srpske pokrajine. Okupirana je Srbija, na delu svoje državne teritorije. Nije KiM pod okupacijom, što je ciljano nametnuti eufemizam, poput “razgovori Prištine i Beograda”, već je Srbija okupirana, u delu svoje teritorije. Kada se to shvati, da je Srbija okupirana, a ne tamo neko Kosovo, sve će biti mnogo ozbiljnije i adekvatno dramatično. Srbija je okupirana, ono što režim nikada izgovorio nije, ni Tadićev, ni Vučićev.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *