Превод са Руског. https://argumenti.ru/politics/2025/03/943252
У Србији бесне политичке страсти, земљу потресају протести, а млади не силазе са улица земље. Још један тренутак и Београд ће задесити криза власти под притиском аката непослушности и захтева. Уље на ватру долила је трагедија младих у Македонији. Шта Србија тренутно дише, како се нада да ће изаћи из сложеног чвора проблема и геополитичких померања, описује народни посланик, јавна личност Драган Станојевић
– Драгане, поздрав! Прокоментаришите најновије догађаје у Србији! Да ли је ово припрема за државни удар?
– Здраво! Нe бих одмах тако све окарактерисао, није све тако једноставно. Да, постоје одређене карактеристике револуције, али знате у чему је разлика? Овде постоје елементи „обојене револуције“. Оне се састоје од тога да тамо користе „крваву руку“, почињу да скачу около као на украјинском Мајдану – само још нема паљења гума и шерпа на главама. Али, са друге стране лично сам видео, дошао сам и видео састав народа испред парламента. Око 95% учесника су нормални млади људи, студенти, сви у чисто српским симболима. Тамо није било ни једне европске, ни једне западне заставе. Ово се никада раније није десило. Можда је то намерно, али је тешко спречити стотине хиљада људи да донесу такве заставе. Било је покушаја да се уђе на митинге са украјинским заставама, али су они одбачени и није им дозвољено да учествују у догађајима.Ово је прва ствар.
Друга ствар је да постоји озбиљно незадовољство међу студентима. Наравно, повод је трагедија у Новом Саду. Међутим, јасно је да је то искоришћено као елемент борбе против власи. Опет, морамо разумети да постоји огромно незадовољство властима у Београду. Посебно су незадовољни Вучићем. Многи људи, укључујући и мене, сматрају да председник Србије води много више прозападну политику него просрпску или проруску, да тако кажем. У његовом тиму има доста русофоба, и међу посланицима и међу представницима медија. И Вучић је направио многе, да кажемо, издајничке кораке у вези са Косовом и Метохијом. Као народни посланик, рећи ћу да нам се стално предлажу на разматрање закони који се у потпуности усклађени и диктирани из ЕУ и Брисела.
Сходно томе, испада да све што власт ради, ради да би се свидела Бриселу, а не да би се свидела народу. Много је питања за власти, а да не говоримо о корумпираном систему који погађа све слојеве друштва. Нећете веровати, овде је најбољи бизнис да будете члан владајуће странке. Да ли разумете? На нивоу градова и малих средина корупција је сулуда. И ништа се не ради да се ово исправи, што изазива велико незадовољство у народу. Најинтересантније је да у протестима учествују и проруси и обични људи – сви излазе, и сви су незадовољни.
С друге стране, говорио сам о симболици и скакањима – кажу, то је преузето са стадиона и од навијача. На ово одговарам да су исто говорили и у Кијеву. Након тога су почели да убијају Русе, свој народ и радили друге злочине. Оно што је мени у целој причи нејасно и симптоматично, јесте организацијона структура: постоје такозвани пленуми,они доносе све одлуке за студенте. Мало ко зна шта су ти пленуми, не знам ко су, како се формирају, како доносе одлуке, ко је уопште задужен за овај процес и структурну организацију Пленума. На жаост, искуство нам говори да се у Србији никада ништа овако не дешава без утицаја и координације западних структура. Може се претпоставити да се и ови догађаји не дешавају без њиховог мешања. Наравно, на протестима су се појавили многи антисрпски и антируски политичари. Истина, студенти су их одмах отерали. Тешко је све ово тако једноставно окарактерисати.
Међутим, разумемо да је прозападна опозиција свим средствима покушавала да потчини цео текући процес, али нису успели. Студенти то нису дозволили. Иза актуелних протеста било је јасно да Срби очекују неку врсту крвопролића. Опет су студенти показали мудрост – када је постало јасно да процеси иду ка инцидентима, објавили су о завршетку протеста. И више нису одговорни за дешавања. На тај начин су спречили могуће негативне процесе.
– Протести студената неће да се тако лако заврше. Ко стоји иза ових протеста?
Видите, једна од тачака коју траже студенти који протестују јесте да се пронађу одговорни за урушавање перона на железничкој станици у Новом Саду. Јасно је да власт користи компаније које узимају све те послове, наплаћују вишеструко новца и на крају не ураде посао. Зато што је то коруптивна шема. Свима је јасно да за ово неко мора да одговара: ко је узео овај новац, ко је дозволио да се то уради тако да посао није завршен, а све је то људима пало на главу. И то није случај само у Новом Саду. Такви процеси се дешавају стално.
– Сви су већ заборавили разлоге који су младе довели на градске тргове. Који су политички захтеви демонстраната?
– Занимљиво је да студенти не постављају политичке захтеве. Ово се такође може проценити на два начина. У првој опцији не желе да се баве политиком, већ траже да се испуне њихови услови. Али опет, сва политика, сви процеси, сви протести који се дешавају, они имају за циљ рушење власти, рушење Вучића. Јасно је да студенти о томе не говоре јавно. Људи о томе не говоре отворено, али ова ситуација се никако не може променити. Шта год власти урадиле, протести ће се наставити. Без обзира на то који захтеви буду испуњени, они неће једноставно престати. Можда је то игра, наравно, да не растерају народ политичким захтевима. Да су одмах поставили политичке захтеве, би било јасно ко стоји иза чега и ком циљу се тежи.
Зато се захтеви можда намерно замагљују, да изађе што више људи, да се окупи више незадовољних, па да се евентуално пређе на неке конкретне захтеве. Све ово ми је познато када се то дешавало на Мајдану. Сећамо се резултата, када је Јанукович мислио да је пријатељ Запада па су га слили, јер је морао да сачува паре, изгледа да и Вучић мисли да им је пријатељ али то је најопасније бити њихов пријатељ.
Јануковић је сменио министре, шефа СБУ, а потом сменио премијера Азарова. Ово није било довољно. После тога су дошли западни кустоси и рекли: „Ево вам Кличка, ево вам Јацењука, ево вам овог проклетог пастора (Олександр Турчинов* – прим. ред.) – будућих националних лидера. То је оно чега се бојим и што би могло довести до нас. Мислим да студенти нису способни за ово. Али они који могу да преузму потпуну контролу над овим процесом, мислим, имају управо овај циљ.
– Дакле, мислите да Вучићевим уступцима ништа неће бити?
– Вучић неће успети да смири ову побуну. Видите, он је већ пристао да смени владу. Парламент ће данас гласати за прихватање оставке владе. Али у суштини, ништа се неће променити. Иако сада има опцију: да организује нове изборе или да бира новог премијера и владу. Шта ће се десити у једном и у другом случају? Ако председник изабере нову владу, мислим да је то управо пут којим ће све ићи: смениће премијера и биће нова влада. Ово неће смирити ни поправити ситуацију, јер је народ незадовољан Вучићем. То значи да какву год власт да изабере, она неће постићи ништа. У другом случају, ако председник одржава изборе, онда избори под овим условима неће одговарати никоме, па ни нама. Зато што има доста недостатака – има много лажних листа, „мртвих душа“, опозиција нема приступ државним каналима и још много тога. На свим каналима видимо само Вучића. Људи се већ шале да се плаше да отворе фрижидер јер би одатле могао да искочи и „Вучић“.
Најгоре је што власти стално провоцирају ову ситуацију. Већ сам рекао у парламенту: „Да ли разумете да својим поступцима и делима непрестано изазивате незадовољство у народу? И људи излазе на улице, чак и они који некада не би изашли на улицу!“ – Наравно, мој говор је одмах заглушен у парламенту, јер они имају већину. Па сам им рекао: „Овде у парламенту већина је за вас, а ви изађите на улицу и видите за кога је већина.
Други део проблема је што опозиција неће изаћи на изборе под овим условима. Највероватније ће блокирати бирачка места, изборну комисију и неће дозволити одржавање било каквих избора. Углавном, неће дозволити да се одрже избори које ће организовати власт у истим условима у којима ми сада живимо. Ово је заиста неразумно: избори су били пре више од годину дана – шта се променило као резултат? Апсолутно ништа!Снага прозападне позиције је веома слаба и малобројна – а то такође игра на руку провладиним снагама и властима. Иако често говоре, а и сам то говорим, да имамо политички отпор између прозападне опозиције и прозападне власти. То је моја перцепција, и не само моја, већ и значајног дела људи у Србији.
– Како, по вашем мишљењу, власти могу да пацификују ову вештачку побуну? Вучић пристаје на изборе. Хоће ли ово помоћи?
– Опозиција инсистира на прелазној влади. Не виде други излаз из постојеће ситуације. Само прелазна влада, коју не би требало да чине људи на власти. И то је једини захтев на који опозиција пристаје. Али мислим да то Вучић никада неће урадити, јер то значи предају власти без избора.
– Како конфронтација Вашингтона и Брисела утиче на Србију?
– У Србији су, наравно, сви веома задовољни и срећни због догађаја који се одвијају између Брисела и Вашингтона. Иако мрзимо оба центра Запада. Али чињеница да сада у Бриселу и Европској унији такозвани евролидери имају проблема са Вашингтоном је на нашу срећу и радост, сви су веома срећни. А сада сви мрзе европске лидере који по сваку цену желе да сачувају рат и (на папиру) су спремни да се боре против Русије. То исто желе од нас. Али већ има позитивних реакција у смислу да ови „родни закони“ и други сатанистички више нису на челу свих процеса, заљубљеници у истополне, једностране и друге ствари су утихнули и малодушни, а УСАИД* је затворен. Многи процеси су прошли позитивно. Конфронтација Вашингтона и Брисела снажно се рефлектује у Србији. И имамо велике наде да ће се то наставити до њиховог потпуног слома.
– Пре неки дан је објављено о покушају атентата. Можете ли ми рећи више о овоме?
– Што се мене тиче, дуго сам живео у Украјини, чак и када је био Мајдан, био сам један од првих који је говорио о деструктивном процесу Мајдана. Познавао сам српске “специјалисте” који су тамо долазили. Од тренутка када сам ово рекао и предузео друге акције, постао сам непријатељ. Морао сам хитно да одведем своју породицу 2014. године. Након тога су почеле санкције, стављен сам на прву листу забрањених заједно са Шојгуом. Главно је да су ме у Украјини јако мрзели. Тада је почео „лов“ на мене: Игор Мосијчук* је тражио да ме Србија изручи и друге сличне ствари. Цела ова прича још траје – ја сам на овој санкционој листи већ 10 година, а они ме „лове”. Али претпрошле године сам овде регистровао огранак „Друге Украјине“, на чијем је челу био Виктор Медведчук. Свидела ми се идеја : на крају крајева, друга Украјина заиста постоји, ја сам живео у другој Украјини. Има других Украјинаца, не ових фашистичких, нацистичких, који сада преко своје власти намећу мржњу и русофобију, где на сатанизму и богохуљења граде „антируску државу“, антиправославље и антипородичне и друге традиције. Зато сам и направио ову филијалу да помогнем људима којима је потребна нека врста правне помоћи. Зато што је овде било много људи који су избегли из Украјине, али то нису они који желе да прођу кроз украјинску амбасаду – то су нормални људи који не желе да контактирају са њима. Генерално, чим су амбасаде и друге институције сазнале да сам се овде регистровао, украјинска амбасада је почела да шаље писма Министарству спољних послова тражећи, само размислите,Како је Зеленски светски Фирер, забраните ову организацију. У „Министарству истине“ и другде свуда су тражили да се забрани рад ове организације, да се забрани моје политичко и свако друго деловање. Наравно, почели су да проглашавају да сам ја непријатељ, да радим са Медведчуком, да уништавамо Украјину и тако даље.
У самој Украјини појавило се доста информација о овоме, али све је то била само поезија док ме није назвао познати српски новинар. Рекао је: „Ја сам комуницирао тамо у дијаспори и људи су ми давали информације за вас да су неки криминални кругови сазнали информације о вама. Генерално, ситуација није добра, траже вас Украјинци“. А после недељу дана или нешто више, позвали су ме шефови наших служби, полиције и других, да ми званично саопште да имају информацију: украјинска СБУ припрема атентат на вас, да ће то можда бити извршено преко вашег ближег круга, можда чак и преко неког Руса, јер верујете Русима. Они могу покушати да вас лично елиминишу или дижући ваш аутомобил у ваздух. Добио сам одговарајуће савете како да останем безбедан, како да се понашам, шта и како да радим. Тек тада сам схватио да у стварности није све тако једноставно. Када смо разговарали о свему овоме, питао сам шта је поента. Рекли су ми да је цела ствар у томе да си ти на челу такве организације, а њима је важно да и другима пошаљу „поруку“, као упозорење шта их чека: порука би била да могу да “дохвате” и политичара и посланика – да могу да убију сваког ко се одупре њиховом режиму и да то буде свима пример.
– Каква ужас! шта си урадио?
– Сходно томе, предузете су одређене радње – не може се све рећи. Међутим, рећи ћу да је један аутомобил пронађен, у њему су биле две особе, пронађено је оружје. Штавише, ово је било у комшилуку где сам живео. Све у свему, морали смо да преиспитамо и посветимо више пажње безбедности живота. Али рекао сам им да неће успети, да ћу се бавити овим питањем као и раније, чак и више, и да неће моћи на било који начин да утичу на мене, ма колико се трудили. Све је урађено у оквиру српског законодавства.
А ако им се нешто не допада, онда, како каже председник Путин, „спавај, лепотице моја“. Наравно, опасност од претњи није потпуно нестала, али у том тренутку, када је био критичан врхунац, срећа је прорадила у моју одбрану.
Хвала Богу, све је испало у реду!
https://argumenti.ru/politics/2025/03/943252
