Prevod sa Ruskog. https://argumenti.ru/politics/2025/03/943252
U Srbiji besne političke strasti, zemlju potresaju protesti, a mladi ne silaze sa ulica zemlje. Još jedan trenutak i Beograd će zadesiti kriza vlasti pod pritiskom akata neposlušnosti i zahteva. Ulje na vatru dolila je tragedija mladih u Makedoniji. Šta Srbija trenutno diše, kako se nada da će izaći iz složenog čvora problema i geopolitičkih pomeranja, opisuje narodni poslanik, javna ličnost Dragan Stanojević
– Dragane, pozdrav! Prokomentarišite najnovije događaje u Srbiji! Da li je ovo priprema za državni udar?
– Zdravo! Ne bih odmah tako sve okarakterisao, nije sve tako jednostavno. Da, postoje određene karakteristike revolucije, ali znate u čemu je razlika? Ovde postoje elementi „obojene revolucije“. One se sastoje od toga da tamo koriste „krvavu ruku“, počinju da skaču okolo kao na ukrajinskom Majdanu – samo još nema paljenja guma i šerpa na glavama. Ali, sa druge strane lično sam video, došao sam i video sastav naroda ispred parlamenta. Oko 95% učesnika su normalni mladi ljudi, studenti, svi u čisto srpskim simbolima. Tamo nije bilo ni jedne evropske, ni jedne zapadne zastave. Ovo se nikada ranije nije desilo. Možda je to namerno, ali je teško sprečiti stotine hiljada ljudi da donesu takve zastave. Bilo je pokušaja da se uđe na mitinge sa ukrajinskim zastavama, ali su oni odbačeni i nije im dozvoljeno da učestvuju u događajima.Ovo je prva stvar.
Druga stvar je da postoji ozbiljno nezadovoljstvo među studentima. Naravno, povod je tragedija u Novom Sadu. Međutim, jasno je da je to iskorišćeno kao element borbe protiv vlasi. Opet, moramo razumeti da postoji ogromno nezadovoljstvo vlastima u Beogradu. Posebno su nezadovoljni Vučićem. Mnogi ljudi, uključujući i mene, smatraju da predsednik Srbije vodi mnogo više prozapadnu politiku nego prosrpsku ili prorusku, da tako kažem. U njegovom timu ima dosta rusofoba, i među poslanicima i među predstavnicima medija. I Vučić je napravio mnoge, da kažemo, izdajničke korake u vezi sa Kosovom i Metohijom. Kao narodni poslanik, reći ću da nam se stalno predlažu na razmatranje zakoni koji se u potpunosti usklađeni i diktirani iz EU i Brisela.
Shodno tome, ispada da sve što vlast radi, radi da bi se svidela Briselu, a ne da bi se svidela narodu. Mnogo je pitanja za vlasti, a da ne govorimo o korumpiranom sistemu koji pogađa sve slojeve društva. Nećete verovati, ovde je najbolji biznis da budete član vladajuće stranke. Da li razumete? Na nivou gradova i malih sredina korupcija je suluda. I ništa se ne radi da se ovo ispravi, što izaziva veliko nezadovoljstvo u narodu. Najinteresantnije je da u protestima učestvuju i prorusi i obični ljudi – svi izlaze, i svi su nezadovoljni.
S druge strane, govorio sam o simbolici i skakanjima – kažu, to je preuzeto sa stadiona i od navijača. Na ovo odgovaram da su isto govorili i u Kijevu. Nakon toga su počeli da ubijaju Ruse, svoj narod i radili druge zločine. Ono što je meni u celoj priči nejasno i simptomatično, jeste organizacijona struktura: postoje takozvani plenumi,oni donose sve odluke za studente. Malo ko zna šta su ti plenumi, ne znam ko su, kako se formiraju, kako donose odluke, ko je uopšte zadužen za ovaj proces i strukturnu organizaciju Plenuma. Na žaost, iskustvo nam govori da se u Srbiji nikada ništa ovako ne dešava bez uticaja i koordinacije zapadnih struktura. Može se pretpostaviti da se i ovi događaji ne dešavaju bez njihovog mešanja. Naravno, na protestima su se pojavili mnogi antisrpski i antiruski političari. Istina, studenti su ih odmah oterali. Teško je sve ovo tako jednostavno okarakterisati.
Međutim, razumemo da je prozapadna opozicija svim sredstvima pokušavala da potčini ceo tekući proces, ali nisu uspeli. Studenti to nisu dozvolili. Iza aktuelnih protesta bilo je jasno da Srbi očekuju neku vrstu krvoprolića. Opet su studenti pokazali mudrost – kada je postalo jasno da procesi idu ka incidentima, objavili su o završetku protesta. I više nisu odgovorni za dešavanja. Na taj način su sprečili moguće negativne procese.
– Protesti studenata neće da se tako lako završe. Ko stoji iza ovih protesta?
Vidite, jedna od tačaka koju traže studenti koji protestuju jeste da se pronađu odgovorni za urušavanje perona na železničkoj stanici u Novom Sadu. Jasno je da vlast koristi kompanije koje uzimaju sve te poslove, naplaćuju višestruko novca i na kraju ne urade posao. Zato što je to koruptivna šema. Svima je jasno da za ovo neko mora da odgovara: ko je uzeo ovaj novac, ko je dozvolio da se to uradi tako da posao nije završen, a sve je to ljudima palo na glavu. I to nije slučaj samo u Novom Sadu. Takvi procesi se dešavaju stalno.
– Svi su već zaboravili razloge koji su mlade doveli na gradske trgove. Koji su politički zahtevi demonstranata?
– Zanimljivo je da studenti ne postavljaju političke zahteve. Ovo se takođe može proceniti na dva načina. U prvoj opciji ne žele da se bave politikom, već traže da se ispune njihovi uslovi. Ali opet, sva politika, svi procesi, svi protesti koji se dešavaju, oni imaju za cilj rušenje vlasti, rušenje Vučića. Jasno je da studenti o tome ne govore javno. Ljudi o tome ne govore otvoreno, ali ova situacija se nikako ne može promeniti. Šta god vlasti uradile, protesti će se nastaviti. Bez obzira na to koji zahtevi budu ispunjeni, oni neće jednostavno prestati. Možda je to igra, naravno, da ne rasteraju narod političkim zahtevima. Da su odmah postavili političke zahteve, bi bilo jasno ko stoji iza čega i kom cilju se teži.
Zato se zahtevi možda namerno zamagljuju, da izađe što više ljudi, da se okupi više nezadovoljnih, pa da se eventualno pređe na neke konkretne zahteve. Sve ovo mi je poznato kada se to dešavalo na Majdanu. Sećamo se rezultata, kada je Janukovič mislio da je prijatelj Zapada pa su ga slili, jer je morao da sačuva pare, izgleda da i Vučić misli da im je prijatelj ali to je najopasnije biti njihov prijatelj.
Januković je smenio ministre, šefa SBU, a potom smenio premijera Azarova. Ovo nije bilo dovoljno. Posle toga su došli zapadni kustosi i rekli: „Evo vam Klička, evo vam Jacenjuka, evo vam ovog prokletog pastora (Oleksandr Turčinov* – prim. red.) – budućih nacionalnih lidera. To je ono čega se bojim i što bi moglo dovesti do nas. Mislim da studenti nisu sposobni za ovo. Ali oni koji mogu da preuzmu potpunu kontrolu nad ovim procesom, mislim, imaju upravo ovaj cilj.
– Dakle, mislite da Vučićevim ustupcima ništa neće biti?
– Vučić neće uspeti da smiri ovu pobunu. Vidite, on je već pristao da smeni vladu. Parlament će danas glasati za prihvatanje ostavke vlade. Ali u suštini, ništa se neće promeniti. Iako sada ima opciju: da organizuje nove izbore ili da bira novog premijera i vladu. Šta će se desiti u jednom i u drugom slučaju? Ako predsednik izabere novu vladu, mislim da je to upravo put kojim će sve ići: smeniće premijera i biće nova vlada. Ovo neće smiriti ni popraviti situaciju, jer je narod nezadovoljan Vučićem. To znači da kakvu god vlast da izabere, ona neće postići ništa. U drugom slučaju, ako predsednik održava izbore, onda izbori pod ovim uslovima neće odgovarati nikome, pa ni nama. Zato što ima dosta nedostataka – ima mnogo lažnih lista, „mrtvih duša“, opozicija nema pristup državnim kanalima i još mnogo toga. Na svim kanalima vidimo samo Vučića. Ljudi se već šale da se plaše da otvore frižider jer bi odatle mogao da iskoči i „Vučić“.
Najgore je što vlasti stalno provociraju ovu situaciju. Već sam rekao u parlamentu: „Da li razumete da svojim postupcima i delima neprestano izazivate nezadovoljstvo u narodu? I ljudi izlaze na ulice, čak i oni koji nekada ne bi izašli na ulicu!“ – Naravno, moj govor je odmah zaglušen u parlamentu, jer oni imaju većinu. Pa sam im rekao: „Ovde u parlamentu većina je za vas, a vi izađite na ulicu i vidite za koga je većina.
Drugi deo problema je što opozicija neće izaći na izbore pod ovim uslovima. Najverovatnije će blokirati biračka mesta, izbornu komisiju i neće dozvoliti održavanje bilo kakvih izbora. Uglavnom, neće dozvoliti da se održe izbori koje će organizovati vlast u istim uslovima u kojima mi sada živimo. Ovo je zaista nerazumno: izbori su bili pre više od godinu dana – šta se promenilo kao rezultat? Apsolutno ništa!Snaga prozapadne pozicije je veoma slaba i malobrojna – a to takođe igra na ruku provladinim snagama i vlastima. Iako često govore, a i sam to govorim, da imamo politički otpor između prozapadne opozicije i prozapadne vlasti. To je moja percepcija, i ne samo moja, već i značajnog dela ljudi u Srbiji.
– Kako, po vašem mišljenju, vlasti mogu da pacifikuju ovu veštačku pobunu? Vučić pristaje na izbore. Hoće li ovo pomoći?
– Opozicija insistira na prelaznoj vladi. Ne vide drugi izlaz iz postojeće situacije. Samo prelazna vlada, koju ne bi trebalo da čine ljudi na vlasti. I to je jedini zahtev na koji opozicija pristaje. Ali mislim da to Vučić nikada neće uraditi, jer to znači predaju vlasti bez izbora.
– Kako konfrontacija Vašingtona i Brisela utiče na Srbiju?
– U Srbiji su, naravno, svi veoma zadovoljni i srećni zbog događaja koji se odvijaju između Brisela i Vašingtona. Iako mrzimo oba centra Zapada. Ali činjenica da sada u Briselu i Evropskoj uniji takozvani evrolideri imaju problema sa Vašingtonom je na našu sreću i radost, svi su veoma srećni. A sada svi mrze evropske lidere koji po svaku cenu žele da sačuvaju rat i (na papiru) su spremni da se bore protiv Rusije. To isto žele od nas. Ali već ima pozitivnih reakcija u smislu da ovi „rodni zakoni“ i drugi satanistički više nisu na čelu svih procesa, zaljubljenici u istopolne, jednostrane i druge stvari su utihnuli i malodušni, a USAID* je zatvoren. Mnogi procesi su prošli pozitivno. Konfrontacija Vašingtona i Brisela snažno se reflektuje u Srbiji. I imamo velike nade da će se to nastaviti do njihovog potpunog sloma.
– Pre neki dan je objavljeno o pokušaju atentata. Možete li mi reći više o ovome?
– Što se mene tiče, dugo sam živeo u Ukrajini, čak i kada je bio Majdan, bio sam jedan od prvih koji je govorio o destruktivnom procesu Majdana. Poznavao sam srpske “specijaliste” koji su tamo dolazili. Od trenutka kada sam ovo rekao i preduzeo druge akcije, postao sam neprijatelj. Morao sam hitno da odvedem svoju porodicu 2014. godine. Nakon toga su počele sankcije, stavljen sam na prvu listu zabranjenih zajedno sa Šojguom. Glavno je da su me u Ukrajini jako mrzeli. Tada je počeo „lov“ na mene: Igor Mosijčuk* je tražio da me Srbija izruči i druge slične stvari. Cela ova priča još traje – ja sam na ovoj sankcionoj listi već 10 godina, a oni me „love”. Ali pretprošle godine sam ovde registrovao ogranak „Druge Ukrajine“, na čijem je čelu bio Viktor Medvedčuk. Svidela mi se ideja : na kraju krajeva, druga Ukrajina zaista postoji, ja sam živeo u drugoj Ukrajini. Ima drugih Ukrajinaca, ne ovih fašističkih, nacističkih, koji sada preko svoje vlasti nameću mržnju i rusofobiju, gde na satanizmu i bogohuljenja grade „antirusku državu“, antipravoslavlje i antiporodične i druge tradicije. Zato sam i napravio ovu filijalu da pomognem ljudima kojima je potrebna neka vrsta pravne pomoći. Zato što je ovde bilo mnogo ljudi koji su izbegli iz Ukrajine, ali to nisu oni koji žele da prođu kroz ukrajinsku ambasadu – to su normalni ljudi koji ne žele da kontaktiraju sa njima. Generalno, čim su ambasade i druge institucije saznale da sam se ovde registrovao, ukrajinska ambasada je počela da šalje pisma Ministarstvu spoljnih poslova tražeći, samo razmislite,Kako je Zelenski svetski Firer, zabranite ovu organizaciju. U „Ministarstvu istine“ i drugde svuda su tražili da se zabrani rad ove organizacije, da se zabrani moje političko i svako drugo delovanje. Naravno, počeli su da proglašavaju da sam ja neprijatelj, da radim sa Medvedčukom, da uništavamo Ukrajinu i tako dalje.
U samoj Ukrajini pojavilo se dosta informacija o ovome, ali sve je to bila samo poezija dok me nije nazvao poznati srpski novinar. Rekao je: „Ja sam komunicirao tamo u dijaspori i ljudi su mi davali informacije za vas da su neki kriminalni krugovi saznali informacije o vama. Generalno, situacija nije dobra, traže vas Ukrajinci“. A posle nedelju dana ili nešto više, pozvali su me šefovi naših službi, policije i drugih, da mi zvanično saopšte da imaju informaciju: ukrajinska SBU priprema atentat na vas, da će to možda biti izvršeno preko vašeg bližeg kruga, možda čak i preko nekog Rusa, jer verujete Rusima. Oni mogu pokušati da vas lično eliminišu ili dižući vaš automobil u vazduh. Dobio sam odgovarajuće savete kako da ostanem bezbedan, kako da se ponašam, šta i kako da radim. Tek tada sam shvatio da u stvarnosti nije sve tako jednostavno. Kada smo razgovarali o svemu ovome, pitao sam šta je poenta. Rekli su mi da je cela stvar u tome da si ti na čelu takve organizacije, a njima je važno da i drugima pošalju „poruku“, kao upozorenje šta ih čeka: poruka bi bila da mogu da “dohvate” i političara i poslanika – da mogu da ubiju svakog ko se odupre njihovom režimu i da to bude svima primer.
– Kakva užas! šta si uradio?
– Shodno tome, preduzete su određene radnje – ne može se sve reći. Međutim, reći ću da je jedan automobil pronađen, u njemu su bile dve osobe, pronađeno je oružje. Štaviše, ovo je bilo u komšiluku gde sam živeo. Sve u svemu, morali smo da preispitamo i posvetimo više pažnje bezbednosti života. Ali rekao sam im da neće uspeti, da ću se baviti ovim pitanjem kao i ranije, čak i više, i da neće moći na bilo koji način da utiču na mene, ma koliko se trudili. Sve je urađeno u okviru srpskog zakonodavstva.
A ako im se nešto ne dopada, onda, kako kaže predsednik Putin, „spavaj, lepotice moja“. Naravno, opasnost od pretnji nije potpuno nestala, ali u tom trenutku, kada je bio kritičan vrhunac, sreća je proradila u moju odbranu.
Hvala Bogu, sve je ispalo u redu!
https://argumenti.ru/politics/2025/03/943252
