Пољопривреда и село

Poljoprivreda

Пољопривреда и село

Република Србија, као земља у развоју, има велико учешће пољопривреде у бруто домаћем производу. На селу живи значајан број становника, а од пољопривреде, директно или индиректни обезбеђује средства за живот преко милион људи. Пољопривреда је једна од кључних грана у привредној структури наше земље, а услови за њен развој у Србији су изузетно повољни. Ипак, бројни су проблеми у овом сектору, који се односе на неповољну структуру пољопривредних газдинстава, техничко-технолошку заосталост, слабу организованост у задруге, као и недовољно висок степен прераде у постојећој прехрамбеној индустрији. Треба указати и на све учесталије и по последицама све теже кризе изазване природним непогодама, али и све захтевније тржишне изазове пољопривредника који се сусрећу са стандардима и регулативом у процесу усклађивања са заједничком аграрном политиком ЕУ. Ово су само неки од разлога да државне институције и у будућности обезбеде услове за одржив развој села и пољопривреде.

Програм за пољопривреду и селo базиран је на:

1. поштовању регионалних разлика,
2. повећању конкурентности домаће пољопривреде,
3. смањењу сиромаштва у сеоским срединама
4. подршци, посебно младим, пољопривредним произвођачима,
5. поштовању еколошким стандарда у пољопривредној производњи.

1. Инсистирање на регионализацији темељи се на потреби смањивања регионалних неједнакости. Тиме би се поред бољег функционисања државе добило и на ефикаснијој, ефективнијој и квалитетнијој производњи и услугама. Регионализација би донела брже остварење интереса становништва, бољу алокацију ресурса, равномернији развој и већу демократичност друштва. Идеја регионализације мора бити у складу са реалним економским потенцијалима и уз широки друштвени консензус како не би дошло до злоупотребе. Са становишта пољопривреде избегла би се непотребна давања у оне производње које нису конкурентне у одређеној регији. Правилно распоређивање средстава омогућило би интензивнију пољопривредну производњу чиме би и конкурентност производа била повећана.

2. Aграрни буџет треба да буде приближан доприносу пољопривреде БДП-у. С обзиром на потенцијале са којима располажемо и величину домаћег тржишта, пољопривреда треба да буде извозно оријентисана. Већи извоз омогућиће повећање искоришћености ресурса и остваривање већег дохотка. Унапређење пољопривредне производње подразумева: нове технологије, веће инвестиције, обуку сељака за примену савремених технологија. Фискална политика треба да подстиче укрупњавање поседа, улагања у производњу и обезбеди повољније услове кредитирања пољопривредне производње.
Домаће тржиште мора бити заштићено од нелојалне конкуренције, монопола и свега што дестабилизује пољопривредну производњу. Мерама аграрне политике морају се подстицати пољопривредни произвођачи без обзира на величину или облик својине. Удруживање произвођача се мора стимулисати, а правном регулативом заштити њихова имовина. Традиција земљорадничког задругарства мора бити настављена уз примену искустава других земаља како би се слабости у досадашњем раду свеле на најмању могућу меру. Залажемо се за привлачење страних улагача, али никако на уштрб домаћих произвођача.
Пољопривреда је посебно осетљива на прекомерни увоз пољопривредних производа. Република Србија треба да поштује међународне уговоре, али и да, уважавајући своје интересе, спречи нелојалну конкуренцију домаћим произвођачима.
Мерама аграрне политике стимулисати произвођаче органских производа, а питање производње и промета генетски модификованих производа законски регулисати и ограничити. Изменама прописа, стандарда и других нормативних аката, наше производе приближити строгим захтевима иностраног тржишта.
Нове технологије, аутоматизација и роботизација убрзано мењају пољопривреду. На удару ових промена наћи ће се највише мали произвођачи који ће у наредном периоду све мање бити комерцијално оријентисани. То ће отворити бројне проблеме и тражити од државних институција реакцију у сфери социјалних давање, здравствене заштите и сл.
Реформа пољопривредне саветодавне стручне службе треба да омогући бржи трансфер знања ка пољопривредницима.

3. Развоју пољопривреде и села мора се посветити велика пажња из традиционалних, историјских, економских и социјалних разлога. Развој пољопривреде почива на традицији, знању, искуству нашег сељака, климатским условима и пословном окружењу. Пред нама је важан и тежак задатак, обезбедити побољшање животног стандарда људи који живе на селу. Да би то остварили потребно је створити услове да се рад на селу исплати. Без тога, људи ће напуштати села и демографски ће опустети велики делови територије. Ово је, на жалост, наша реалност. Услови живота на селу морају се приближити условима живота у урбаним срединама. То значи знатно бољу инфраструктуру чиме ће ова подручја бити привлачнија за улагања у друге делатности.
Порески систем треба да има стимулативно дејство на производњу. Приликом одређивања пореске основице треба узимати у обзир економску величину газдинства.
Пензије су право по основу обавезног, допунског и добровољног социјалног осигурања запослених. То ће обезбедити одрживост пензионог система и повећање земљорадничких пензија. На исти начин се може постићи и ефикаснија здравствена заштита.
Изменама законске регулативе обезбедити већа социјална давања за особе које живе у руралним подручјима. Велики број старачких домаћинстава и поред поседовања пољопривредног земљишта представља социјално угрожену категорију.

4. Мере аграрне политике морају стимулисати останак младих на селу и њихово бављење пољопривредном производњом. Популациона политика би требало да мотивише младе да заснују породицу и рађају децу. То подразумева низ олакшица у систему образовања, здравства, запошљавања, културе и стварања основних материјалних услова за формирање породице. У подручјима од ширег друштвеног интереса морају се успоставити други односи привређивања. Услови живота се морају драстично променити јер ово није само економско питање. У селима недостају образовне институције, амбуланте, културни живот је замро, инфраструкута без које би живот у градским срединама био немогућ, не постоји или је слабо развијена. У будућности ће ови проблеми морати бити решавани децентрализацијом државне управе.

5. Знање је највећи лични и друштвени капитал у савременом свету. У руралним подручјима је потребно створити услове за перманентно образовање и усавршавање јер знање застарева. Многи фондови остају недоступни јер ниво образовања пољопривредника не гарантује њихово ефикасно коришћење.
На нивоу пословних субјеката увођење иновација и стандарда је ефикасно средство у борби са конкуренцијом. Посебан изазов представља примена савремене информатичко-комуникационе технологије. Приступ квалитетној инфраструктури, информационим и комуникационим технологијама омогућава већем броју људи да учествују у економији заснованој на знању и подстиче предузетништво.
Агенда 4.0. нам трасира пут одрживог развоја јер садржи све три кључне димензије: економски раст, социјалну инклузију и заштиту животне средине.
Одржив економски раст могуће је остварити повећањем продуктивности и подршке технолошким иновацијама и предузетништву. Тежимо остварењу стабилног регулаторног и тржишног оквира, интегрисаном тржишту енергије, сигурности снабдевања, унапређењу стања животне средине у односу на снабдевање енергијом и промовисање обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности. Унапређење ефикасности  ресурса у потрошњи и производњи уз повећање напора да се економски раст раздвоји од деградације животне средине биће у будућности један од стубова одрживог развоја.

9 thoughts on “Пољопривреда и село

  1. Tačka 5. Poštovanje ekoloških standarda u polj. proizvodnji.
    Da budem direktna?
    Trojanski konj davoske agende?
    Ekološki standardi kod poljoprivrednika nemaju mnogo veze sa promocijom “obnovljive energije”! Tema energetskih resursa je posebna tema. Kako baš u poljoprivredi spakovaste “digitalizaciju”? Iliti agendu 4.0.
    Ekologiju možda čuvate ne korišćenjem otrovnih i štetnih pesticida i herbicida.
    O stočnom fondu koji je vrlo ugrožen ni reči. Zanima me ko je pisao ovakve ciljeve i da li je taj ikada bio na selu? Popričao sa velikim gubitnicima ovih “vremena” kada eugeničari ulažu milijarde da bi vam uništili izvore hrane, a onda će valuta biti hrana.
    I sve to pod plaštom 4.0.
    Razmislite malo o tome.
    I ne dirajte srpskog seljaka.

  2. suvišne reči, ništa konkretno…
    – daćemo 100M subvencija u prvoj godini
    – obnovićemo ratarske puteve
    – podićićemo cene otkupa voća i povrća
    – stimulisaćemo porodice koje se vraćaju na selo

  3. Пољопривреда је добро одрађена, сточарство није. Требало би. Требају нам фарме, кланице, прихватни центри. У Књажевцу је одавно затворена кланица и фабрика за проузводњу сирева. Људи са села сами кољу стоку или је продају коме је потребно. Има ту још много тога, на пример скупљање и обрада вуне, и ето нама текстилне производње. Роботизација тамо где је потребна. Не да роботи мењају људе свуда, него да се роботи користе за тешке послове, тако се људи штите и продужава им се животни век.

  4. Текст који се односи на „пољопривреду и село“ је написан са општим универзалним тезама које немају пуно везе конкретно са нашим Покретом, али је овде и са примесама највишег либерално-глобалистичког програма произашлог из директива ЕУ, а што је у потпуности у супротности са општим начелима Покрета.
     „Инсистирање на регионализацији темељи се на потреби смањивања регионалних неједнакости. „
    Инсистирање на регионализацији треба да се темељи на уважавању различитих услова за обављање пољопривреде у различитим крајевима Србије, те сходно томе, универзална решења нису ефикасна, већ само циљана решења дају ефекат за подстицај различитих грана пољопривреде у различитим крајевима Србије. Дакле није нам потребна „уравниловка“ већ подстицај развоја сваког региона Србије.
     „ Aграрни буџет треба да буде приближан доприносу пољопривреде БДП-у“.
    Па каква је ово поставка и који је смисао?
    Ваљда МИ у пољопривреди требамо препознати недовољно искоришћени потенцијал, као и у енергетици, а у коју треба улагати више, увећати инвестиције и капитална улагања у Пројекте развоја, више него што сада доприноси, разним планским подстицајним циљаним мерама да би се развијала и да би оправдала уложена средства, јер за кратко време кроз неколико година, уложена средства ће се кроз повећање производње и прихода мултиплицирати БДП пољопривреде у односу на стартну, садашњу вредност БДП, и трајно давати већи допринос од оног који сада имамо.
     „Фискална политика треба да подстиче укрупњавање поседа“
    Конкретно ово, укрупњавање поседа значи наставак аграрне политике која се сада спроводи од стране СНС власти, а у складу је са глобалистичким трендовима, планским уништавањем малих произвођача са циљем исељавања у градове где треба купити станове од СНС мафије.
    Аграрна политика Покрета треба да буде подстицање очувања малих и средњих газдинстава, да се подршком таквим породицама, обезбеди да имају довољно средстава од рада у пољопривреди и да остану на селу, и тамо наставе да живе, а не да продају имања, услед „неисплативости“ крупним велепоседницима, и да одлазе у град.
    Јер живот на селу је најздравији део друштва, који треба да се очува, а не да се напуштањем села „укрупњава посед“
     „Мерама аграрне политике морају се подстицати пољопривредни произвођачи без обзира на величину“(!)
    Шта то значи „да се пољопривредни произвођачи морају подстицати БЕЗ ОБЗИРА НА ВЕЛИЧИНУ“ ?
    Треба подстицати малог ситног произвођача да опстане и да тако укрупни свој посед, и умножи породицу на селу., а велики произвођач већ има зараду, и њему не треба финансијска подршка државе.
     Традиција земљорадничког задругарства мора бити настављена
    Традиција земљорадничког задругарства мора бити не „настављена“ већ ОБНОВЉЕНА, јер она практично и не постоји.
    У сваком селу треба подстаћи, удруживање малих произвођача у крупније задруге које ће у збиру имати већу производњу са којом ће лакше налазити сигуран пласман на већем тржишту.
    Такође, преко задруга у сваком селу, сељаци би требали да набављају по велепродајним повољнијим ценама, с обзиром на здружену већу набављену количину робе у односу на ону коју набавља сваки сељак појединачно: вештачко ђубриво, семенски материјал, заштитна средства, гориво,..
     „питање производње и промета генетски модификованих производа законски регулисати и ограничити“
    Позната је штетност ГМО како за биљке, животиње тако и за човека. О томе је др Несторовић подоста причао и јако добро зна које су последице.
    Стога, није довољно „законски регулисати и ограничити“ већ ЗАБРАНИТИ ПРОИЗВОДЊУ И ПРОМЕТ ГМО производа.
     „Изменама прописа, стандарда и других нормативних аката, наше производе приближити строгим захтевима иностраног тржишта.“
    Ову политику већ сада имамо, спровођењем регулативе приступања чланству ЕУ.
    Али пошто „ЕУ интеграције не могу бити никакво „стратешко опредељење“ Србије“ , МИ осим ЕУ тржишта, можемо и морамо да тражимо и пласман пољопривредних производа у земљама БРИКСа као и земљама 3. света, где важе другачији стандарди, које требамо испоштовати, и тако смањивати садашњу зависност од ЕУ. То је уједно и конкретни пут ка деколонизацији и ресуверенизацији, и изласку са пута зависности од ЕУ.
     „Порески систем треба да има стимулативно дејство на производњу. Приликом одређивања пореске основице треба узимати у обзир економску величину газдинства.“
    Порески систем треба да има не само стимулативно дејство на производњу већ и социјалну компоненту одржања породице која живи од свог рада на селу.
     „Агенда 4.0. нам трасира пут одрживог развоја јер садржи све три кључне димензије: економски раст, социјалну инклузију и заштиту животне средине.
    Одржив економски раст могуће је остварити повећањем продуктивности и подршке технолошким иновацијама и предузетништву.“

    Овако описана, Агенда 4.0 је очигледно и проверено копирана и преузета са неке интернет презентације ЕУ директива у пољопривреди.
    Нама је потребно „Ревидирање споразума са Европском унијом и свођење такозваног европског пута на државне и националне интересе Србије и српског народа.“
    Дакле, није нам потребно слепо и некритичко калемљење ЕУ директива на наше поднебље које има своје посебне особености, већ треба да у највећој мери очувамо домаћу и генетику али и традиционално обављање пољопривреде.

    Надам се да ће ово неко прочитати и проанализирати и ревидирати програм за “Пољопривреду и село”
    Поздрав

  5. Имам, утисак да је текст на Порталу постављен реда ради, чисто да се попуни место у оној временској стисци у којој се Покрет налазио пре нека 3 месеца у време свог формирања, и тако га једино могу и разумети.
    Али од тада је прошло довољно времена, да своје редове обогатите члановима који су стручни за пољопривреду и село, који имају искуства и знања и упознати су са проблемима српског села, а имају и знају решења.

    Дакле, ангажујте 8-10 људи од поверења из наших редова, професора, агроекономиста, али и малих и средњих и крупних пољопривредника који живе на селу, који се баве различитим пољопривредним гранама, али и који живе у различитим крајевима Србије и који најбоље осећају сву тежину проблема нашег села и пољопривреде.
    Нека напишу, шта мисле о стању, који су проблеми, а различити су за сваку грану и за сваки крај Србије, о тенденцијама, узроцима лошег стања као и потребним изменама и потребним решењима и неопходним условима за остварење циљева.
    НАЈВЕЋА ПАЖЊА ТРЕБА ДА БУДЕ ОКРЕНУТА ПОДИЗАЊУ СТОЧАРСТАВА које може да дâ највећи допринос за развој и раст БДП, и чији је подстицај кључан као кичме пољопривреде. Јер масовно сточарство даје производ највишег степена финализације месо, млеко, и прерађевине, чији пласман на светском тржишту даје НАЈВИШИ ДОПРИНОС и зараду чиме за собом повлачи ниже гране као што је ратарство па да и оно буде исплативо.
    Омасовљењем сточарства, свињарства, говедарства, овчарства, већом продукцијом меса и млека и прерађевина, имаћемо јефтинију производњу, јефтиније производе на домаћем тржишту али и првенствено производе за извоз, јер храна постаје кључни ресурс на глобалном нивоу.
    Кроз производе из сточарства, као финални и најскупљи пољопривредни производ остварује се највиши допринос од пољопривреде, не треба да извозимо кукуруз и соју, већ да тиме хранимо стоку, па да производе од сточарства извозимо широм света.
    МИ имамо потенцијал да бар упетостручимо пољопривредну производњу чији је данас укупан БДП чак 25 пута мањи од пољопривреде у Холандији чија је површина 2 пута мања од Србије.
    Јер циљ треба да нам буде да производимо и извозимо месне прерађевине а за тржиште имамо цео свет, јер храна постаје ресурс број 1, а не да извозимо само кукуруз, пшеницу, соју, стоку… Са високом продуктивношћу, имаћемо јефтиније пољопривредне производе на домаћем тржишту.

    Онда те текстове, извештаје проучите, анализирајте и сублимишите у озбиљан програм укратко написан, али тако да буде и у складу са програмским начелима, али и да буде ЈАСАН обичном човеку, сељаку који ће га разумети, прихватити и подржати и који ће тражити да се спроведе, поготово што нам следе локални избори у великом броју општина, а глас сељака нам је итекако потребан и тај део популације треба да нам буде једна од најважнијих циљних група. И то треба врло брзо да урадите, за то не треба више од 10 дана да протекне до поновне поставке на Порталу, а за то време овај актуелни „програмски циљ“ не треба да постоји тамо.

    Јер овај званични текст нема везе са српском пољопривредом и селом и програмским начелима Покрета, нити је граматички коректно написан. То је текст у великом делу буквално ископиран са некаквих ЕУ агенди које само наносе штету српском селу, а није разумљив ни мени као високо образованом човеку, а не да буде разумљив и прихватљив обичном сељаку, нашем потенцијалном гласачу.

  6. Дужност државе је да створи амбијент и услове за несметан развој пољопривреде. Што значи да треба да се уведу царине и забране за увоз одређених пољопривредних производа. Да постоји загарантована откупна цена пољопривредних производа. Суперконтрола прерађивача и извозника пољ.производа (нпр. да је хладњачар дужан да профит преко 100% дели са примарним произвођачем – нешто као у фудбалу приликом трансфера играча. Развој прехрамбене индустрије. Увоз пољопривредних производа строго контролисан и само дозволити увоз предузећима који користе пољ.производе као сировину за добијаље финалних производа..
    Забранити извоз живе стоке ,повећањем царина и компликовањем процедуре, тако да се фаворизујеизвоз месних прерађевина. Строго контролисати генетско порекло сточног фонда.
    Тотална забрана уз огромне финансијске казне и кривично гоњење увоза генетски модификованог меса, садноф материјала, семена.
    Изменити прописе о обележавању и означавању хране (обавезно означавање количина трансмасти у производима уз назнаку граничних вредности..

  7. Волео бих да видим оведе Програмске циљеве везане за здравство, то би требало бити приоритет собзиром на број оболелих од карцинома и све већег броја парова који не могу да имају деце. Као прво друштвена популаризација вишедетних успешних породица са 4-5 детета и више као и популаризација људи из србске историје који потичу из вишедетних породица (Никола Тесла, Михајло Пупин, Живојин Мишић и др.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *