SRBIJA SRAMNO PODRŽALA DEKLARACIJU KOLEKTIVNOG ZAPADA
Po ko zna koji put vlast u Srbiji mimo volje građana gura narod i državu u okrilje „kolektivnog zapada“. Ovom prilikom ponovo smo osramoćeni povodom „samita o miru“, odnosno konferencije koja je održana u Švajcarskoj o Ukrajini, pod suštinskim okriljem SAD, NATO i EU.
Kao domaćin nije slučajno izabrana Švajcarska, kao neutralna država, koja se pokazala u Ukrajinskoj krizi tendeciozno pristrasna. Pokušala je da okupi što više zemalja iz različitih delova sveta, koje bi mogle da „iznesu svoju viziju kako treba da se vodi proces pregovaranja”, kako bi se brojnošću država i potpisnica tzv.deklaracije izvršio pritisak na Rusku Federaciju da prihvati uslove Zapada i time ugrozi svoju nacionalnu bezbednost.
Rusija je više puta ponovila da neće učestvovati na konferenciji u Švajcarskoj jer se Švajcarska suštinski odrekla svoje neutralnosti, kroz pristrasan odnos prema ratu u Ukrajini. Zamisao konferencije je bila da se nastavi rad na primeni takozvane „formule mira“ nakon održana četiri sastanka savetnika za nacionalnu bezbednost u Kopenhagenu, Džedi, Malti i Davosu. To je taj kontinuitet prevare Zapada da brojnošću država učesnica, u tom procesu, stvaraju privid „međunarodne zajednice“, koja izoluje Rusku Federaciju. Očigledno je da postepeno ta strategija ima sve manje pristalica, nakon sednice GS UN o Ukrajinskoj krizi. Tada je Amerika uspela kroz presiju i pretnje prema mnogim državama, pod mantrom zaštite međunarodnog prava, da osudi Rusku Federaciju za „agresiju na Ukrajinu“. Naravno da to nije bila agresija nego iznuđena specijalna vojna operacija radi zaštite ruskog naroda na istoku bivše Ukrajine.
Problem je što Srbija nakon toliko vremena i dalje tvrdoglavo i slugeranski sledi strateške smernice SAD i kolektivnog Zapada, koji joj pred očima amputiraju Kosovo i Metohiju i podržavaju režim u Prištini da teroriše i progoni srpski narod. Takvi dupli standardi Zapada podržani su od strane aktuelne vlasti Srbije, pri čemu se servilan odnos vlasti pravda poštovanjem međunarodnog prava o nepovredivosti granica suverenih država. Žalosno je što se vlast u Srbiji više bori za granice Ukrajine nego za granice Srbije. To čini baš u vreme kada se ukidaju granični prelazi između Albanije i lažne NATO države Kosovo. U isto to vreme priprema se „Mirdita“, kao menifestacija kojom se za Vidovdan u centru Beograda javno populariše nacistički pokret NATO države Kosovo. Ni jedna institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji nije se oglasila tim povodom, a u medijima sa nacionalnom frekvencijom ne govori se o tome da javno podržavamo borbu Ukrajine protiv bratske Rusije.
Istorijsko je vreme a neodgovorna slugeranska vlast sprovodi naredbe SAD i NATO pakta na štetu građana R. Srbije.
Najgore je što će posledice promašenih strateških odluka snositi narod i potomstvo a ne vinovnici i nosioci takvih odluka. Konferencija kolektivnog zapada o Ukrajini u Švajcarskoj liči na Titanik, ali ovaj put sa slepim putnicima koji ne vide posledice koje nanose evropskoj i globalnoj bezbednosti. Veliki broj učesnika konferencije u Švajcarskoj su tu samo radi preuzete obaveze i nemaju nikakav suštinski kapacitet da utiču na tok i razrešenje Ukrajinska krize.
Ruska Federacija je svesna svih perfidija i poteza Zapada od samog početka. Zar je moguće da krizu pokušavaju da reše oni koji su je osmislili i koji je pothanjuju i danas? Zato je od početka Rusija signalizirala da nije zainteresovana za ovakvu lošu režiju. Ipak je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izneo početne uslove za prekid neprijateljstava i početak pregovora. Naravno da Zapad nije imao sluha za poziv na mir, njima treba nastavak rata i nažalost u tome su do sada uspešni.
Moskva jasno ističe da su ovakve konferencije besmislene i osuđene na propast, jer se ne uzimaju u obzir bezbednosni interesi Rusije. Ruska Federacija je odlučno odbacila „formulu mira“, koju nudi samozvani predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Iz Kremlja navode da je Rusija voljna da uđe u pregovore o Ukrajini, ali da se mora poštovati realnost i stanje na terenu.
Dobro „razumeju“ na Zapadu da se ništa ne može rešiti bez Rusije i Kine danas u svetu, te da je svaka incijativa bez njihovog učešća kratkog daha. Do sada nije zabeleženo da su se mirovni pregovorili vodili bez jedne strane u sukobu. Donosile su se jednostrane odluke ali pregovori su nešto drugo i oni dovode do stabilnog mira.
Predstavnici osamdeset pet država koje su u Švajcarskoj prisustvovale mirovnom samitu o Ukrajini potpisale su Deklaraciju u kojoj se navodi da je „teritorijalni integritet“ Ukrajine osnova za bilo kakav mirovni sporazum kojim bi se okončao rat. Potpisnici deklaracije smatraju da je za dostizanje mira potrebno učešće i „dijalog svih strana“. Među potpisnicima je i Srbija.
U Švajcarskoj je i Vjosa Osmani, kosovska predsednica, koja je takođe podržala deklaraciju. Odatle je poručila i da je to normalan sled događaja, naročito jer ona dolazi „iz mesta koje je pre 25 godina prolazilo slično“. „Kao što je svet stajao uz narod Kosova pre 25 godina, Kosovo mora da stoji uz Ukrajinu u borbi za postizanje pravednog mira“, istakla je Osmani. Na ovaj način je potvrđeno da SAD i NATO su tvorci Kosovske a i Ukrajinske krize.
Do mira u Ukrajini bez učešća Rusije sigurno neće doći i sramno je što Srbija ne traži takvu konferenciju gde bi se po istom modelu garantovale međunarodno priznate granice R. Srbije. Deklaraciju nisu potpisale zemlje BRIKS-a bliske Rusiji, kao što su: Jermenija, Bahrein, Brazil, Vatikan, Indija, Indonezija, Libija, Meksiko, Saudijska Arabija, Slovačka, Južna Afrika, Švajcarska, Tajland i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Kada se uzme u obzir broj članica UN, od 193 države, ponovo 108 država nije podleglo pritiscima SAD, NATO i EU. Nesumnjivo i nepovratno „kolektivni zapad“ ne uspeva da obezbedi većinsku međunarodnu podršku. Na sceni jeste sve više multipolarni svet. U takvom svetu Srbiji nije mesto u EU i NATO paktu koji joj ugrožavajau vitalne nacionalne interese, kao što je Kosovo i Metohija. Nemoralno je nije hrišćanski podržavati svoje dželate.
MI GLAS IZ NARODA
Kada nešto propadne, a da nije ni krenulo.
I uvek je tako kada se zida na lošem temelju.
Sve to je uistinu tužno. Rat, naravno, ne postoji tragičnija stvari, ali permanentno deplasiranju UN, muljanje i laganje, sve ono što čini Zapad decenijama unazad, produžava rat. To je i cilj.
Zapad se neprekidno vrti u istom krugu. Šetaju gdina Zelenskog od samita do samita, organizuju neprekidne “konferencije” i “samite” jednih te istih, od G7, preko G20, do ovog skorašnjeg u Švajcarskoj. Lažu sve, pa i broj učesnika, radi lepšeg “tonaliteta”.
Naime, učetvovala je 91 od 193 zemalja članice UN, dok ostalo su “međunarodne organizacije”, pa se tako navuklo i “više od 100 učesnika”. Njih 80 je i potpisalo neobavezujuće zaključke. Na njihovu žalost, čak polovina od učesnika poslala je upadljivo niže činovnike na samit, formalno udovoljavajući zahtevu USA.
Udovoljila je i Srbija. Kao i uvek. I možda ništa “formalno-pravno” ne bi bilo sporno za staviti potps i na ovo zapadnu poganu nameru, da se u istom zajedničkom zaključku ne nalazi i detalj o “deportovanoj ukrajinskoj deci”, čime se stvara odijum nečovečnosti u postupanju RF, što ne apsolutno odgovara istini.
I baš tu, makar kod tog detalja, bila je neophodna intervencija Srbije na predmetni tekst zaključka. Izostala je.
Zapad ulaže ogroman napor da predstavi većinu sveta na svojoj strani, ali je neuspeh na tom putu – sve izraženiji.
Međutim, koji su ključni rezultati samita? Oni koji plaše ili su interes Zapada.
Mirovnog procesa – ni u jednom slovu!
Pa, zar ovo nije bila “mirovna” konferencija?
Zaključci su: strah od upotrebe (taktičkog) nuklearnog oružja na terenu, obezbediti koridor za ukrajinski izvoz žita, a kako bi mogli da kupuju još oružja od Zapada, i treće, pojačati ukrajinsku vojsku upravo vraćanjem njenih 6x više zarobljenih u odnosu na zarobljene Ruse, dakle, zdravih i sposobnih za ponovnu borbu, po principu – svi za sve…
Koja bi bilo kakva budala na drugoj strani, prihvatila tako nešto?
I, eto, održan je “samit”, podeljene dnevnice kvazi političarima, rat se nastavlja.
A mir? Pa, niko ga nije zatražio na mirovnom samitu.
Uostalom, da su hteli da ga traže, Rusija bi bila na njemu. Nisu je zvali samo iz jednog razloga – da i ovo malo zemalja učesnica, ne odvuče još više na svoju stranu.
Što se učešća Srbije tiče, možemo samo biti tužni. Ogorčenje će već doći samo po sebi.
Desna osoba na fotografiji imala je pre rukovanja sat i sako, leva – pet prstiju.
Najvažnije je da ste živi. Nadamo se i barem koliko-toliko zdravi. I inače, mnoge stranke, grupe građana, sumanuto propuštaju svoje sajtove za distribuciju događanja unutar svojih organizacija, kao i mišljenja i stavova po mnogim pitanjima.
Kao da je sajt mesto žarišta ebole. Neverovatno je to… Izmene i dopune su potrebne na dan, dva. Ni sat duže. Ako se ništa dogodilo nije i nema u pokretu aktivnosti, a toliko može da ih ima, onda komentari na aktuelne događaje i vesti, i unutar i izvan Srbije, naravno, oni najbatniji, ne o fudbalu, moraju biti obrađeno iz vašeg ugla. No, kažem, živi ste, svedoći ova vaša objava, reakcija, da bar neko mrda u polju…
Kažete : “Problem je što Srbija nakon toliko vremena i dalje tvrdoglavo i slugeranski sledi strateške smernice SAD i kolektivnog Zapada,” To znači ,.. narod, Srbi, država…Znate da nije. Znate da je predsednik već dugo bremena član tog belosvetskog ološa. Ustvari od trenutka doniranja Klintonu dva miliona dolara za kampanju. On je deo te EU političke ludorije. Dakle on je uveo sankcije Beloruciji, on se slaže i pridružuje svim “formulama ” Zelenskog, on se žestoko zalaže za isopavalje litijuma, on je deo konačne i krajnje sudbine Srbije i Srpskog naroda. Molim vas, molim ;nemoje da se pretvorite u ono , kako narod kaže : niti smrdi nit miriše. Označite konkretnne krivce i odgovorne za svaku izdajničku i nenarodnu odluku štetnu po narod i Srbiju. Leto je, vrućine su i ljudi se teško pokreću ali se pobuna mora pokrenuti . Moožda na jesen Kao neki dan u Loznici. Da li ste u kontaktu sa Anom Pejić, Milošem Parandilovićem, Aleksićem , onim doktorem u Nišu ( pobeže mi ime njegovo ) I Ana i Doktor nisu zinteresovani za liderstvo. PROGLAS je pozitivan, osim malog broja poojedinaca. Moža bi prihvtili politiku bez lidera. Neki oblik senata, veća ; kako god. Narodu su lidri preseli, Osim ovih oko Nestorovića i Vučića ) Da li zaista želimo da spasimo Srbiju ? ? ? to je osnovno pitanje.