Јуче смо утврдили да је просек раста привреде како Влада од 2013-2023. године, тако и оних од 2001-2012. године слаб. У двадесет и више година, ми имамо веома незадовољавајуће стопе раста.
Због чега? Због тога што нам је Запад наметнуо мере макроекономске политике које нам онемогућавају да се брже и боље развијамо, што би иначе Србија могла да чини.
Запад овде има подршку обе групације, владајуће и прозападне опозиције који не критикују ту неоколонијалну контролу која је успостављена над нашем привредном систему.
У програму који је изнешен се не види дубље разумевање проблема наталитета. Повећање обима мера неће спречити одумирање нашег народа. Мора да се укључи Министарство културе, просвете и информисања, један здружени, целовити напор са стратешким разумевањима, са оним што социјална политика ради да би овај процес зауставили и преокренули.
Овде се говори о просвети, о програму а не о проблему. Нико, никада се није определио да буде учитељ да би био богат или славан. Имао је осећај мисије, осећај потребе да пренесу вредности и знање. То смо изгубили. Дошли смо до тога да су деца и родитељи насупрот учитеља. Веома је компликована ствар како ћемо и на који начин учити наше учитеље, на којим институцијама и којом методиком. Тога нема у програму.
У правосуђу постоји проблем са најбољи млади правници неће да иду на путем судијске и тужилачке функције. У наредних десет година 70% наших судија иде у пензију. Нећемо имати одакле да изаберемо потребне кадрове.
Корупција је огроман проблем. Не решава се институцијално, то је кажњавање. Корупција се решава тако што знањем и способношћу кадрова које одређујете, спречавате своје да краду. Укидањем директне погодбе, само та једна мера омогучиће нови капацитет контроле у борби против корупције.
*излагање које указује на проблем наталитета, образовања и корупције
Беседе свих учесника из МИ глас из народа су врхунске непревазиђене. Скупштина Србије није имала до сада квалитетније заступнике интереса Србије и народа. Не мењајте се.
Пример заиста потентног наступа. Свако од говорника из Ми је имао добар наступ, нажалост, инспирисан стварним проблемима који нас притискају и у складу за облашћу коју појединачно преферирају. Овај наступ Павловића показао је и да нема цвећа (ни на једној страни) у српском претполитичком друштву, али и да се неки пупољци тек развијају. Потентност наступа огледа се у путоказу који се намеће и самом детекцијом проблема са којима се бавио у свом излагању. Добро је што и сајт као зборно место прати оваква догађања, а и још боље и значајније би било када би на овом месту биле и покренуте бројне теме које се тичу и унутрашње и спољне политике Србије, те ставови које порет Ми заступа по најразличитијим питањима.