“Фризирање” економских показатеља

Како се »фризирају« економски показатељи? Обично тако што се комбинују »бабе и жабе«. Власт нам даје пример како је наша задуженост – у односу на БДП – значајно мања него што је то случај у неким земљама ЕУ…

Бранко Павловић објашњава зашто је тврдња да нам је задуженост само 51% бруто домаћег дохотка – заправо ПРЕВАРА?

(Обратите пажњу, ово је од прворазредног значаја!)

 

15 thoughts on ““Фризирање” економских показатеља

  1. G. Pavloviću,
    Ja razumem vas šta kažete ali iskreno u ovom duelu za većinu gradjana vas je ovaj potuko do nogu… Morate da odete spremni na upadice svakakvog tipa…
    Što se tiče pitanja makroekonomije. Konkretan primer.
    Ako penzioner ima penziju od 40.000 din pre godinu dana, kada je kurs bio 119 din, penzija je bila 333 EUR. Tada je jogurt bio 100 din, znači mogao je da kupi 400 jogurta.
    Danas, ako su penzije porasle 10%, to je 44.000, kurs je lažni o drži se 117 što je 376 EUR što je zbog malverzacija sa kursem rast od 12%, medjutim mleko je sada 150 din što je ukupno 290 mleka, što znači da je pad od skoro 30%….
    Ako uzmemo jogurt u proseku kada je bio 130 din a sada 230 onda je pad i 40%

    Znači konkretno… Izaberite jogurt pre mleka jer će da kažu da ima Maxi mleko za 100 din.

    1. Нигде нисам приметио да га је саговорник” потукао до ногу”сем да је по инерцији прекидао, нападао док је Бранко покушавао да културом разговора укаже на пропусте

      1. Običnom gradjaninu sva analiza veća od 2-3 ključne i jake reči gube smisao, isto kao i u prodaji…. Kada ide da kupi lubenicu na pijaci ne zalepi se za onog ko objašnjava po čemu je njegova proizvodnja kvalitetnija i bolja nego na onog što kaže da je slatka kao med.

        Po meni je ovde običan gradjanin zapamtio da je budžet grada 3* veći i da imamo manji BDP nego Italija i to će pričati u selu.

        Znači mora konkretno argumenti 2*, 3*, 40% itd… Pa posle objašnjenje ako se traži…

  2. moj savet je da pod hitno napravite video u kome ćete detaljno objasniti sve mehanizme friziranja ekonomskih parametara…ovo sa upadicama, prekidanjima i bez detaljnog objašnjenja neće prelomiti nikog od poklonika av av sekte da pređe na vašu stranu

  3. Hm, g.Pavlović je fino dočarao šta želi da argumentuje, medjutim, ukoliko bi se inflatorni dug delio sa većom cifrom kursa, procenat bi bio još manji. Dakle nor. 1mlrd. eur / 117 > 1mlrd. eur / 140. Ako bi pustili kurs, čak bi ta zaduženost bila manja. Možda nešto nisam dobro razumeo…

    Nisam bot btw, već zaista fan, koji je glasao za vas. Kao dokaz tome, Čučković u startu nije dovoljno stručan za sučeljavanje u ovakvoj emisiji. 🙂

  4. Uh, izvinjavam se. Ipak ste izgleda u pravu. Ako se BDP strana povećava za inflaciju, a kurs stagnira, onda dobijamo rast BDP-a, pa dug koji je u evrima izgleda isto i manje čak od prethodnog. Da, ima smisla sad. Izvinjavam se, skontao sam posle par gledanja 🙂

  5. Нови стил разговора са политичким противником,даје резултате.На крају је Чинчаревић у недостатку питања,спустио лопту речима да је он само “мали чиновник”, што у суштини и јесте.Чим загребеш по површини,видиш голо!Тако да нема ни речи о “потучен до ногу”

  6. Za ove druge stvari, opet mora konkretno i sa napadima…
    550.000 novih radnih mesta u proteklih 10 godina, od toga 250.000 (moja procena) je već ugašeno jer su kompanije izgubile subvencije, dodatno sa 550K subvencija ukupno je državu koštalo X-pars, ostalo je raseljeno pa konkretno napadnete u smislu: šta biste vi uradili sa X-pars i koliko je izgubljeno u socijalnom programu što je 250K lica raseljeno
    … Nema šta njemu da pokazujete da znate koliko ima koja je lja , narod ne pamti Pavlović je znao zaduženje svih zemalja već pamti eto Srbija je 51 a Italija 110… Po narodu Srbija je lider .. Vi jeste posle objasnili sve ali prvi nalet mora da bude oštriji. Lupam,
    1. Mene ne interesuje zaduženost drugih zemalja jer živim u Srbiji a ne u Italiji
    2. Konkretna, malverzacijama sa evrom skriva se realna zaduženost Srbije koja je po našim procenama 145%… I to se oseća u padu životnog standarda za 50%, jer da je suprotno, da je zaista ovih vaših lažnih 51%, narod bi bolje živeo a ne sastavljao kraj sa krajem. Pa ako vas pita da objasnite vi objasnite. Ili nastavite da objasnite.

    Video kao marketinški spot u izbornoj kampanji da… Ali ovako mislim da morate biti oštriji u argumentaciji. Politički korektni i odmereni, ali plastični primeri…

  7. Budžet grada Beograda 3* veći
    Nisam ekspert šta sve ulazi u budžet ali pretpostavljam:
    – plaćanje komunalnih troškova (infostan, bus, možda deo iz Telekoma, itd
    – plaćanje raznih taksi
    – ne znam kakvom proporcijomndržava dotura .
    Ovde opet konkretno, BG se za vreme SNSa proširio skoro pa do Smedereva (sarkastično)… Ovde opet brojke i konkretno koliko to ljudi više i zemlje više plaća takse i troškove i koliko se to podigao državni procenat … Plus te malverzacije. Znači malo konkretnije i plastičnije. Laž je da je cena autobusa ista jer je Oktavija 2017-te koštala 15 a sada 30K, Dačija je koštala 10, sada 17… I onda patetični kao što je potrošačka korpa bila 1000 din a sada je 2000 te prosečan penzioner je imao za 30 dana a sada za 15.

  8. Нису за Вас гласали они који су потпуно неписмени.
    Они који су за снс, за њих нема помоћи, а новинар који вам бесомучно упада у реч, то је само на његову штету.

  9. Стране фирме које су отворене код нас као нека директна инвестиција, ако немају сопствени развојни потенцијал тј да домаћи инжињерски састав генеришу сопствени нови производ немају никакву перспективу, јер зависе од страног фактора који се повлачи када нестану субвенције (донације државе, мали или никакви порези….багателна радна снага, итд.) . Нису они дошли да нас развијају него да експлотишу ресурсе државе (материјалне и људске) и остваре високе профите. Ту нема заокружене производње јер су отворене фирме уско специјализовани подизвођачи њихових великих система, мали је број домаћих коопераната и у великој мери се репроматеријал увози итд. Има доста фирми које су проблематичне са становишта екологије. Погубна заблуда наших врлих економиста да је тржиште регулатор развоја, оно је у суштини регулатор профита. Приватнике то само и занима, они се небаве развојем друштва. Улога државе је да води развојну политику и заменљива је. Задуживање или кредитирање ако није покривено производњом односно реалним производима дугорочно неводи никуда. Слажем се да ови економски гируи актуелне власти неговоре истину и задужење је огромно. Поред инфраструктуре и субвенција страним фирмама које је ова власт покривала задужењима (врло неповољним + корупција), она је куповала социјални мир и изборе (останак на власти) разном помоћу и линеарним повећањем пензија опет из кредита а не из реалних прихода. По њиховој логици је после нас може и потоп, јер кад сиђу са власти велико је питање дали ће се моћи сервисирати дугови и обавезе према становништву (укључујући и пензионере…). Искусни стари кадар (СФРЈ) који радио и нешто научио и бившим привредним системима није ангажован (негде и непожељан) бар за обуку и пренос искуства на млађе. Време цури и за коју годину ни тих људи више неће бити, па ће се питање радне снаге и наших радних способности додатно заоштрити итд. Уништена је сва индустрија која нам је остала од СФРЈ, тако да морамо поново ићи на реиндустријализацију. Причи нема краја…

  10. Da vam je stalo do istine zar onda ne biste pustili i odgovor sa suprotne strane? Ako je odgovor sagovornika nezadovoljavajuci, onda biste jos vise ucvrstili nase misljenje u vasu superiornost, zar ne.

  11. ne razumem se u ekonomiju ali BDP po meni nije nikakav parametar jačine neke ekonomije jer nije isto ako imate strane kompanije i banke koje sav profit iznose iz zemlje i ako imate jaku domaću privredu koja profit troši ovde i ulaže u domaće razvojne banke koje dalje finansiraju domaću privredu…tako da taj ekonomski rast koji Srbija kao ima je samo na papiru…plus to što ekonomski rast od dva do tri posto nije veći od inflacije…ako imamo zvaničnu inflaciju od 8% a realno mnogo veću a BDP je porastao za dva do tri posto to znači da realno imamo pad BDPa a ne rast što se vidi i u smanjivanju kupovne moći odnosno bogatstva običnih ljudi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *