НАГРАДА ЗА ЗЛОЧИН – 25 година од НАТО агресије

НАГРАДА ЗА ЗЛОЧИН

Пре 25 година НАТО пакт, изузев Грчке, је 78 дана бомбардовао тадашњу СР
Југославију а главни циљ је била Србија.Та ваздушна агресија је била први случај војне интервенције без одобрења
Савета безбедности Уједињених нација. То је био почетак рушења дотадашњег
међународног поретка што је био и циљ Америке а под изговором такозване
„хуманитарне интервенције“. Тада је инсталирана и лаж као основни инструмент
западне политике. Истовремено, уз рушење међународног поретка то је био и почетак
краја Европске уније и слом Европе.

НАТО је 78 дана углавном гађао цивилне циљеве, погинуло је преко хиљаду
људи, међу њима и деце, али није победио. И Србија није била поражена.
Агресија је окончана компромисним споразумом који је на жалост довео до
НАТО окупације покрајине Косово и Метохије али и до Резолуције Савета безбедности
1244 која дефинише покрајину као саставни део Србије. То је једна од две трајне
резолуције у историји Савета безбедности и не може бити промењена без сагласности
тог тела УН и доношења нове резолуције.
После политичких промена у Србији 2000. године политичка елита у Београду је
прихватила америчку верзију, лаж, да је НАТО победио.
Србија није изгубила рат али је политички у миру поражена. НАТО није успео
да победи али је Србију успела да порази њена политичка елита. Објашњење пораза и
издаје Србије су биле европске интеграције, недостижно чланство у Европској унији
које се неприменто претворило у „европски пут“ без чланства. Циљ Запада је био и
остао да сама Србија „легализује“ НАТО злочин од пре 25 година.
Завршница је интензивније кренула после 2012. године. Већ 2013. је Србија
прихватила Бриселски споразум којим је уобличена основа стварања албанске косовске
државности. Бриселски споразум је потом пратило 47 споразума и све их је Србија
прихватила. А званични Београд је потпуно заборавио Резолуцију 1244.

Као врхунац тог процеса дошао је такозвани Француско-немачки план о
„нормализацији односа“ који је Србија прихватила а који предвиђа фактичко признање
државе Косова од стране Србије. Потом и Охридски споразум који је такође подржала
Србија о првој фази примене споразума. Одрицање дела државне територије је поново
објашњавано „европским путем“.

И после четврт века западни амбасадори упорно тврде да је „бомбардовање“
било „неопходно“ како би се зауставило насиље и да није било „против српског
народа“. Невероватна упорност у вређању српског народа. Актуелни амерички
амбасадор у Србији Кристофер Хил тврди да бомбардовање „нико није желео“ али да
је то био „напор да се зауставе Милошевићеве снаге“. Ту увреду је изговорио на
државној телевизији коју финансирају грађани Србије. А он лично је био део
америчког тима који је „аранжирао“ бомбардовање. Уочи годишњице бомбардовања
један београдски дневни лист је амбасадора Хила уврстио међу десет најутицајнијих
личности у Србији.
Најновије у тој симболици пораза политичке Србије је пристанак њене владе да
се зграда Генералштаба и земљишта које јој припада у центру Београда препусти
америчкој компанији, која ће ту, наводно, да гради луксузне хотел и станове и то потом
наравно продаје Србима. Оштећена зграда Генералштаба је један од симбола НАТО
злочина над државношћу Србије и сада се даје онима који су је бомбардовали. Награда
за злочин.
У бомбардовању Генералштаба Ратко Булатовић је остао без обе ноге. Тада је
имао 40 година. И сада се зидају хотел и луксузни станови на изгубљеним Ратковим
ногама. Колико коштају Раткове ноге? Или, колико коштају животи убијених Срба од
пре 25 година?
И после чеврт века рат Запада и Америке против Србије још траје али сада са
битном разликом – и Америка и њени клијенти у политичкој Србији заједно ратују
против Србије и српског народа.
Србија у рату није изгубила али су је у миру поразили пре свега они за које је
народ гласао на изборима. Редак историјски апсурд.

Покрет МИ-ГЛАС ИЗ НАРОДА