NAGRADA ZA ZLOČIN – 25 godina od NATO agresije

NAGRADA ZA ZLOČIN

Pre 25 godina NATO pakt, izuzev Grčke, je 78 dana bombardovao tadašnju SR
Jugoslaviju a glavni cilj je bila Srbija.Ta vazdušna agresija je bila prvi slučaj vojne intervencije bez odobrenja
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je bio početak rušenja dotadašnjeg
međunarodnog poretka što je bio i cilj Amerike a pod izgovorom takozvane
„humanitarne intervencije“. Tada je instalirana i laž kao osnovni instrument
zapadne politike. Istovremeno, uz rušenje međunarodnog poretka to je bio i početak
kraja Evropske unije i slom Evrope.

NATO je 78 dana uglavnom gađao civilne ciljeve, poginulo je preko hiljadu
ljudi, među njima i dece, ali nije pobedio. I Srbija nije bila poražena.
Agresija je okončana kompromisnim sporazumom koji je na žalost doveo do
NATO okupacije pokrajine Kosovo i Metohije ali i do Rezolucije Saveta bezbednosti
1244 koja definiše pokrajinu kao sastavni deo Srbije. To je jedna od dve trajne
rezolucije u istoriji Saveta bezbednosti i ne može biti promenjena bez saglasnosti
tog tela UN i donošenja nove rezolucije.
Posle političkih promena u Srbiji 2000. godine politička elita u Beogradu je
prihvatila američku verziju, laž, da je NATO pobedio.
Srbija nije izgubila rat ali je politički u miru poražena. NATO nije uspeo
da pobedi ali je Srbiju uspela da porazi njena politička elita. Objašnjenje poraza i
izdaje Srbije su bile evropske integracije, nedostižno članstvo u Evropskoj uniji
koje se neprimento pretvorilo u „evropski put“ bez članstva. Cilj Zapada je bio i
ostao da sama Srbija „legalizuje“ NATO zločin od pre 25 godina.
Završnica je intenzivnije krenula posle 2012. godine. Već 2013. je Srbija
prihvatila Briselski sporazum kojim je uobličena osnova stvaranja albanske kosovske
državnosti. Briselski sporazum je potom pratilo 47 sporazuma i sve ih je Srbija
prihvatila. A zvanični Beograd je potpuno zaboravio Rezoluciju 1244.

Kao vrhunac tog procesa došao je takozvani Francusko-nemački plan o
„normalizaciji odnosa“ koji je Srbija prihvatila a koji predviđa faktičko priznanje
države Kosova od strane Srbije. Potom i Ohridski sporazum koji je takođe podržala
Srbija o prvoj fazi primene sporazuma. Odricanje dela državne teritorije je ponovo
objašnjavano „evropskim putem“.

I posle četvrt veka zapadni ambasadori uporno tvrde da je „bombardovanje“
bilo „neophodno“ kako bi se zaustavilo nasilje i da nije bilo „protiv srpskog
naroda“. Neverovatna upornost u vređanju srpskog naroda. Aktuelni američki
ambasador u Srbiji Kristofer Hil tvrdi da bombardovanje „niko nije želeo“ ali da
je to bio „napor da se zaustave Miloševićeve snage“. Tu uvredu je izgovorio na
državnoj televiziji koju finansiraju građani Srbije. A on lično je bio deo
američkog tima koji je „aranžirao“ bombardovanje. Uoči godišnjice bombardovanja
jedan beogradski dnevni list je ambasadora Hila uvrstio među deset najuticajnijih
ličnosti u Srbiji.
Najnovije u toj simbolici poraza političke Srbije je pristanak njene vlade da
se zgrada Generalštaba i zemljišta koje joj pripada u centru Beograda prepusti
američkoj kompaniji, koja će tu, navodno, da gradi luksuzne hotel i stanove i to potom
naravno prodaje Srbima. Oštećena zgrada Generalštaba je jedan od simbola NATO
zločina nad državnošću Srbije i sada se daje onima koji su je bombardovali. Nagrada
za zločin.
U bombardovanju Generalštaba Ratko Bulatović je ostao bez obe noge. Tada je
imao 40 godina. I sada se zidaju hotel i luksuzni stanovi na izgubljenim Ratkovim
nogama. Koliko koštaju Ratkove noge? Ili, koliko koštaju životi ubijenih Srba od
pre 25 godina?
I posle čevrt veka rat Zapada i Amerike protiv Srbije još traje ali sada sa
bitnom razlikom – i Amerika i njeni klijenti u političkoj Srbiji zajedno ratuju
protiv Srbije i srpskog naroda.
Srbija u ratu nije izgubila ali su je u miru porazili pre svega oni za koje je
narod glasao na izborima. Redak istorijski apsurd.

Pokret MI-GLAS IZ NARODA