САСТАНАК О ДАЉЕМ РАДУ НА ИСПУЊЕЊУ ИЗБОРНОГ ПРОЦЕСА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, ОДРЖАН 11. АПРИЛА 2024. ГОДИНЕ
(Дословно пренет део стенограма са састанка, који садржи изглагање народног посланика Бранка Павловића из покрета »МИ – глас из народа« – на теме присуства појединих амбасадора састанку Колегијума и захтевима прозападне опозиције у вези с организацијом градских и локалних избора.)
БРАНКО ПАВЛОВИЋ: Ево, на почетку ћу да похвалим Транспарентност Србија што је у кратком року доставила врло значајан материјал и помогла нашем укупном раду. Хвала вам.
Што се тиче формата ово даљег рада, мислим да није добро да позивате председнике држава, односно организација на нивоу амбасадора, јер то доводи у питање суверенитет Србије, а јесте добро и корисно да те организације и амбасаде или неке друге буду присутне на експертском нивоу. Пошто се каже да се на експертском нивоу допринело раду, онда на експертском нивоу треба и да буду присутни. Овде, та идеја да можемо да кандидујемо председнике других држава би само повећале тај утисак да Србија не доноси самостално одлуке, а не смањила.
Што се тиче ко је на каквом састанку био, као што знате, као председник посланичке групе „Ми глас из народа“ учествовао сам и са господином Јованом Јањићем као потпредседником, на свим колегијумима од почетка као опозициона групација. Тачно је да на првим консултацијама нису учествовали представници коалиције „Нада“ и „Србија против насиља“. Имали су прилику, нису учествовали.
Тачно је да је на првом састанку, говорим од 1. марту, председника Скупштине изашла са тиме да се иде тачка по тачка ОДИХР извештај и да је од стране групације „Србија против насиља“ и „Нада“ речено да они не желе да раде на тај начин и да захтевају да се расправља о документу који су нам тада доставили, који садржи ове три тачке. То је прихваћено.
Код тачке 1 – формирање комисије. Прихваћено је у начелу, зашто и не може другачије да буде прихваћено, зато што та тачка захтева правну разраду, да не би дошло до уласка неког ад хок тела у не допуштени улазак у надлежности редовних државних органа. Тада је договорено због краткоће времена и обавеза на факултету, како нас је обавестио господин Милош Јовановић, као неко за кога су и коалиција „Нада“ и „Србија против насиља“ били сагласни да је то правно лице које треба са господином Ђурђевићем, који су иначе и колеге на истом Правном факултету у Београду, да одмах током тог дана или током сутрашњег дана разраде то, да нам онда дају неки предложак за расправу, да видимо.
Рецимо ми „Глас из народа“ је врло осетљив по том питању и желимо сами да проценимо да ли је то у правном смислу прихватљиво или није. Није се то догодило.
Тачка 2. је одмах била неспорна да је једини механизам да се позову представници РТС и РТ Војводине да седнемо са њима да бисмо могли одмах да видимо шта јесте, шта би било улажење у уређивачку политику, што је недопустиво мешање, а шта би могло да буде стварно побољшање услова, јер није спорно да је нама побољшање услова свакако потребно. Тај део није споран. Само да видимо како то радимо.
Тачка 3. је била ова. Тада, као ни трећег у наставку, неспорно је било да председница Скупштине нема никаквих могућности да не распише изборе за Београд 3. априла. Потпуно је било неспорно да ту нема маневарског простора. Неспорно је да не може бити даљи датум од 2. јуна.
„Ми глас из народа“ је подржао предлог „Србија против насиља“ и коалиције „Нада“ да се измени Закон о локалној самоуправи и да се помери тај минимални рок са 120 на 15 дана. За разлику од њих ми смо уважили да владајућа групација има веома релевантну правну аргументацију зашто то неће да учини. Дакле, не говоримо о оставкама, него говоримо о измени закона. Морамо да се задржимо на том детаљу, јер се заправо око тог детаља ради, а не о стварним изменама великог броја ствари које треба мењати.
Законодавац када каже 120 дана, може најраније пре него што истекне мандат. Он хоће да каже – само технички разлози могу бити враћање уназад, 60 дана максимални рок кампање, 30 дана формирање Скупштине и остављања неки простор ономе ко расписује да може нешто да помери. Када се каже 120 дана, хоће се рећи – политички разлози померања рока унапред, а што значи аутоматски скраћивање некоме мандата од четири године које је он добио на својим локалним изборима као своје право, није прихватљиво.
Ми смо пре свега тога сами разматрали између стварне потребе да спустимо тензију која постоји код једног великог броја људи, то није већински, али забрињавајуће велики број људи не верује у изборни процес. То је огроман политички разлог зашто томе треба изаћи у сусрет и видети како да се то спусти, како да се врати поверења у тај изборни процес на једној страни и на овој другој страни где смо размишљали како би Уставни суд оцењивао такву измену закона, шта би Уставни суд радио.
Овај један део аргументације би свакако узео у обзир, али би узео у обзир и да Народна скупштина као законодавно тело мора имати неку флексибилност у вршењу својих надлежности. Када доноси закон не може Уставни суд да јој одређује баш мораш овако, не може онако. Ми смо схватили да је то на ивици ножа. Можда би прогласио неуставним, можда не би и у тој дилеми смо дали превагу политичком разлогу спуштања тензије и рекли – ми то подржавамо.
Али, напуштати дијалог, прекидати разговоре, не учествовати у процесу у нечему где владајућа групација има озбиљну правну аргументацију зашто неће да иде тим путем, је за нас потпуно неодговорно и не прихватљиво и само долива уље на ватру и даље иде повећавању политичких тензија, а смисао ових разговора је да се политичке тензије спусте. Отуда смо ми подржали, а онда када смо видели напуштање, осудили такав поступак јер не иде у добром правцу и не мислимо да тако треба радити.
Лекс специјалис је за нас апсолутно неприхватљив јер је то тај принцип, та Србија ништа не вреди, она ништа не уме, цео правни поредак можеш да бациш под ноге и идеш како ти падне напамет некаквим ад хок законима који се стављају изнад свега. То је за нас начелно било неприхватљиво.
Један елемент овде рећи и тиме ћу завршити, извињавам се. То је, када се каже – па могу функционери владајуће групације да дају оставку. То значи следеће у политичком смислу да СНС, односно партије владајуће коалиције треба да наложе својим функционерима да поступају онако како опозиционе партије то од њих траже. Водите рачуна шта тражите. Хајмо да обрнемо. Да ли је ико у опозицији спреман да својим функционерима каже оно што им СНС и друге владајуће коалиције од њих захтева и да кажу – сад сви ви дајте оставке на ове друге ствари.
Дакле, тај принцип где опозиција може да се меша у партијски живот је нелегитиман. Партијски живот је ствар суверенитета сваке политичке групације. Оно што опозиција може да тражи, то је да захтева да институције поступају на овај или онај начин, дајући ове своје конкретне предлоге.
Што се тиче самог формирања комисије, то није спорно. Што се тиче ових законских предлога, тачно је да су они предлози, дакле, то није закуцано, узми или остави.
Овде смо већ чули, да не понављамо сви поново, наравно да се подразумева да су прави рокови за право претресање додатно, не кажем да није ништа урађено, али додатно свих питања изборних услова у много дужем временском периоду, али довољно пре редовних парламентарних избора. Дакле, не да се чека последња година, него да се одмах настави са тиме и да се за годину дана у почетку мандата направи један оквир. То је подразумевајуће.
У овим роковима који су нам задати, ја не видим шта ми друго можемо да урадимо него да кроз овај формат побољшамо услове и са бољим условима одржимо предстојеће изборе. Хвала и извините на дужини.
БРАНКО ПАВЛОВИЋ: Позвати и представнике Високог савета тужилаштва да бисмо са њима видели шта може у побољшању њихове транспарентности.
Možda samo sugestija. Umesto podužeg teksta koji neće biti razumljiv široj populaciji, postaviti klip. Pa čak ni klip neće mnogo toga pojasniti, jer gdin Branko jeste u temi, u materiji, simpatizeri uglavnom nisu. 120, 15, 60 ili koliko već dana, u odnosu na šta i kako, sve to pravi konfuziju kada nisi direktno u temi. Takođe, tačka 1, neka komisija. Stenogram simpatizetima ne pojašnjava i koja, i zbog čega, šta sa njom. Puno je takvih detalja, nerazumljivih svima onima koji nisu neposredno u temi. Danak neiskustvu. Sažetak, i to pojednostavljen, bio bi dobrodošao (a koristim ovu priliku i da dam sugestiju, dopunu za eventualno neke druge sastanke): 1.postoje zakonski rokovi kada se moraju raspisati određeni izbori, kao i u kom roku se potom moraju održati (a ti datumi su ti i ti); 2.opozicija (deo) je tražila da se zbog kratkog vremena za primenu zahtevanih poboljšanja izbornih uslova, predmetni zakonski rokovi pomere (izmene) posebnim “leks specijalis” zakonom, što nije dobro, jer može postati praksa zvana “samovolja većine”, i opasnost za pravnu sigurnost i stabilnost u svim društvenim segmentima (svaki presedan otvara Pandorinu kutiju, čak je i primer KiM ilustrativan); 3.istaknuto je da je na sastanak potrebno pozvati predstavnike oba javna servisa (RTS i RTV), a radi postavljanja mehanizma koji će obezbediti adekvatnije i pravednije prisustvo opozicionog korpusa na istim. Itd, itd… Ovde bih skromno dodao, tražiti konkretnu minutažu, bez rasplinjavanja i “odgovorno” ili “pošteno” postavljanje javnih servisa prema opoziciji, jer za Peru nije isto što i za Lazu. Jedan misli da je pošteno ovo, drugi da je popteno ono. Hiruški precizno – trećina informativnog programa za parlamentarnu i delom tim i tim, za vanparlamentarnu opoziciju. I u minutaži konkretan zahtev, 8, 10 ili koliko već minuta u svakom Dnevniku, za opiziciju i građane koji je podržavaju, za drugačije stavove od vladajućih. Trećina od informative i u vestima na svakih sat. Isključivo konkretne cifre, jasna minutaža, pa neka ostatak Dnevnika slikaju i uređuju kako žele. Ko god da je na vlasti, vi sutra, ko god. Bez ovoga, napretka nema. Ništa u načelu. Konkretna cifra.