САСТАНАК О ДАЉЕМ РАДУ НА ИСПУЊЕЊУ ИЗБОРНОГ ПРОЦЕСА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, ОДРЖАН 11. АПРИЛА 2024. ГОДИНЕ
(Дословно пренет део стенограма са састанка, који садржи изглагање народног посланика Бранка Павловића из покрета »МИ – глас из народа« – на теме присуства појединих амбасадора састанку Колегијума и захтевима прозападне опозиције у вези с организацијом градских и локалних избора.)
БРАНКО ПАВЛОВИЋ: Ево, на почетку ћу да похвалим Транспарентност Србија што је у кратком року доставила врло значајан материјал и помогла нашем укупном раду. Хвала вам.
Што се тиче формата ово даљег рада, мислим да није добро да позивате председнике држава, односно организација на нивоу амбасадора, јер то доводи у питање суверенитет Србије, а јесте добро и корисно да те организације и амбасаде или неке друге буду присутне на експертском нивоу. Пошто се каже да се на експертском нивоу допринело раду, онда на експертском нивоу треба и да буду присутни. Овде, та идеја да можемо да кандидујемо председнике других држава би само повећале тај утисак да Србија не доноси самостално одлуке, а не смањила.
Што се тиче ко је на каквом састанку био, као што знате, као председник посланичке групе „Ми глас из народа“ учествовао сам и са господином Јованом Јањићем као потпредседником, на свим колегијумима од почетка као опозициона групација. Тачно је да на првим консултацијама нису учествовали представници коалиције „Нада“ и „Србија против насиља“. Имали су прилику, нису учествовали.
Тачно је да је на првом састанку, говорим од 1. марту, председника Скупштине изашла са тиме да се иде тачка по тачка ОДИХР извештај и да је од стране групације „Србија против насиља“ и „Нада“ речено да они не желе да раде на тај начин и да захтевају да се расправља о документу који су нам тада доставили, који садржи ове три тачке. То је прихваћено.
Код тачке 1 – формирање комисије. Прихваћено је у начелу, зашто и не може другачије да буде прихваћено, зато што та тачка захтева правну разраду, да не би дошло до уласка неког ад хок тела у не допуштени улазак у надлежности редовних државних органа. Тада је договорено због краткоће времена и обавеза на факултету, како нас је обавестио господин Милош Јовановић, као неко за кога су и коалиција „Нада“ и „Србија против насиља“ били сагласни да је то правно лице које треба са господином Ђурђевићем, који су иначе и колеге на истом Правном факултету у Београду, да одмах током тог дана или током сутрашњег дана разраде то, да нам онда дају неки предложак за расправу, да видимо.
Рецимо ми „Глас из народа“ је врло осетљив по том питању и желимо сами да проценимо да ли је то у правном смислу прихватљиво или није. Није се то догодило.
Тачка 2. је одмах била неспорна да је једини механизам да се позову представници РТС и РТ Војводине да седнемо са њима да бисмо могли одмах да видимо шта јесте, шта би било улажење у уређивачку политику, што је недопустиво мешање, а шта би могло да буде стварно побољшање услова, јер није спорно да је нама побољшање услова свакако потребно. Тај део није споран. Само да видимо како то радимо.
Тачка 3. је била ова. Тада, као ни трећег у наставку, неспорно је било да председница Скупштине нема никаквих могућности да не распише изборе за Београд 3. априла. Потпуно је било неспорно да ту нема маневарског простора. Неспорно је да не може бити даљи датум од 2. јуна.
„Ми глас из народа“ је подржао предлог „Србија против насиља“ и коалиције „Нада“ да се измени Закон о локалној самоуправи и да се помери тај минимални рок са 120 на 15 дана. За разлику од њих ми смо уважили да владајућа групација има веома релевантну правну аргументацију зашто то неће да учини. Дакле, не говоримо о оставкама, него говоримо о измени закона. Морамо да се задржимо на том детаљу, јер се заправо око тог детаља ради, а не о стварним изменама великог броја ствари које треба мењати.
Законодавац када каже 120 дана, може најраније пре него што истекне мандат. Он хоће да каже – само технички разлози могу бити враћање уназад, 60 дана максимални рок кампање, 30 дана формирање Скупштине и остављања неки простор ономе ко расписује да може нешто да помери. Када се каже 120 дана, хоће се рећи – политички разлози померања рока унапред, а што значи аутоматски скраћивање некоме мандата од четири године које је он добио на својим локалним изборима као своје право, није прихватљиво.
Ми смо пре свега тога сами разматрали између стварне потребе да спустимо тензију која постоји код једног великог броја људи, то није већински, али забрињавајуће велики број људи не верује у изборни процес. То је огроман политички разлог зашто томе треба изаћи у сусрет и видети како да се то спусти, како да се врати поверења у тај изборни процес на једној страни и на овој другој страни где смо размишљали како би Уставни суд оцењивао такву измену закона, шта би Уставни суд радио.
Овај један део аргументације би свакако узео у обзир, али би узео у обзир и да Народна скупштина као законодавно тело мора имати неку флексибилност у вршењу својих надлежности. Када доноси закон не може Уставни суд да јој одређује баш мораш овако, не може онако. Ми смо схватили да је то на ивици ножа. Можда би прогласио неуставним, можда не би и у тој дилеми смо дали превагу политичком разлогу спуштања тензије и рекли – ми то подржавамо.
Али, напуштати дијалог, прекидати разговоре, не учествовати у процесу у нечему где владајућа групација има озбиљну правну аргументацију зашто неће да иде тим путем, је за нас потпуно неодговорно и не прихватљиво и само долива уље на ватру и даље иде повећавању политичких тензија, а смисао ових разговора је да се политичке тензије спусте. Отуда смо ми подржали, а онда када смо видели напуштање, осудили такав поступак јер не иде у добром правцу и не мислимо да тако треба радити.
Лекс специјалис је за нас апсолутно неприхватљив јер је то тај принцип, та Србија ништа не вреди, она ништа не уме, цео правни поредак можеш да бациш под ноге и идеш како ти падне напамет некаквим ад хок законима који се стављају изнад свега. То је за нас начелно било неприхватљиво.
Један елемент овде рећи и тиме ћу завршити, извињавам се. То је, када се каже – па могу функционери владајуће групације да дају оставку. То значи следеће у политичком смислу да СНС, односно партије владајуће коалиције треба да наложе својим функционерима да поступају онако како опозиционе партије то од њих траже. Водите рачуна шта тражите. Хајмо да обрнемо. Да ли је ико у опозицији спреман да својим функционерима каже оно што им СНС и друге владајуће коалиције од њих захтева и да кажу – сад сви ви дајте оставке на ове друге ствари.
Дакле, тај принцип где опозиција може да се меша у партијски живот је нелегитиман. Партијски живот је ствар суверенитета сваке политичке групације. Оно што опозиција може да тражи, то је да захтева да институције поступају на овај или онај начин, дајући ове своје конкретне предлоге.
Што се тиче самог формирања комисије, то није спорно. Што се тиче ових законских предлога, тачно је да су они предлози, дакле, то није закуцано, узми или остави.
Овде смо већ чули, да не понављамо сви поново, наравно да се подразумева да су прави рокови за право претресање додатно, не кажем да није ништа урађено, али додатно свих питања изборних услова у много дужем временском периоду, али довољно пре редовних парламентарних избора. Дакле, не да се чека последња година, него да се одмах настави са тиме и да се за годину дана у почетку мандата направи један оквир. То је подразумевајуће.
У овим роковима који су нам задати, ја не видим шта ми друго можемо да урадимо него да кроз овај формат побољшамо услове и са бољим условима одржимо предстојеће изборе. Хвала и извините на дужини.
БРАНКО ПАВЛОВИЋ: Позвати и представнике Високог савета тужилаштва да бисмо са њима видели шта може у побољшању њихове транспарентности.
Можда само сугестија. Уместо подужег текста који неће бити разумљив широј популацији, поставити клип. Па чак ни клип неће много тога појаснити, јер гдин Бранко јесте у теми, у материји, симпатизери углавном нису. 120, 15, 60 или колико већ дана, у односу на шта и како, све то прави конфузију када ниси директно у теми. Такође, тачка 1, нека комисија. Стенограм симпатизетима не појашњава и која, и због чега, шта са њом. Пуно је таквих детаља, неразумљивих свима онима који нису непосредно у теми. Данак неискуству. Сажетак, и то поједностављен, био би добродошао (а користим ову прилику и да дам сугестију, допуну за евентуално неке друге састанке): 1.постоје законски рокови када се морају расписати одређени избори, као и у ком року се потом морају одржати (а ти датуми су ти и ти); 2.опозиција (део) је тражила да се због кратког времена за примену захтеваних побољшања изборних услова, предметни законски рокови помере (измене) посебним “лекс специјалис” законом, што није добро, јер може постати пракса звана “самовоља већине”, и опасност за правну сигурност и стабилност у свим друштвеним сегментима (сваки преседан отвара Пандорину кутију, чак је и пример КиМ илустративан); 3.истакнуто је да је на састанак потребно позвати представнике оба јавна сервиса (РТС и РТВ), а ради постављања механизма који ће обезбедити адекватније и праведније присуство опозиционог корпуса на истим. Итд, итд… Овде бих скромно додао, тражити конкретну минутажу, без расплињавања и “одговорно” или “поштено” постављање јавних сервиса према опозицији, јер за Перу није исто што и за Лазу. Један мисли да је поштено ово, други да је поптено оно. Хирушки прецизно – трећина информативног програма за парламентарну и делом тим и тим, за ванпарламентарну опозицију. И у минутажи конкретан захтев, 8, 10 или колико већ минута у сваком Дневнику, за опизицију и грађане који је подржавају, за другачије ставове од владајућих. Трећина од информативе и у вестима на сваких сат. Искључиво конкретне цифре, јасна минутажа, па нека остатак Дневника сликају и уређују како желе. Ко год да је на власти, ви сутра, ко год. Без овога, напретка нема. Ништа у начелу. Конкретна цифра.