СТВАРНОСТ И НЕИСТИНЕ

РАЗЈАШЊЕЊЕ: СТВАРНОСТ И НЕИСТИНЕ

 

Поводом упорног ширења неистина у јавном простору Србије о Покрету „МИ – Глас из народа“ желимо да јавност подсетимо на основне чињенице.

Покрет „МИ – глас из народа“ се основали седморица оснивача – Бранимир Несторовић, Драган Станојевић, Александар Павић, Јован Јањић, Митар Ковач, Бранко Павловић и Синиша Љепојевић.

Према Статуту Покрета сви оснивачи имају исти статус и иста права. Другим речима нико од оснивача није власник Покрета.

Уочи децембарских избора да би Покрет узео учешће на њима а због краткоће времена регистрован је као група грађана. Према Закону рачун у банци мора бити отворен на име и презиме носиоца листе а носилац је био Бранимир Несторовић. И то је, како је речено у банци у којој је отворен, привремени рачун.

После успеха на децембарским изборима и пробуђене енергије наметнула се потреба да Покрет прерасте у странку и на томе се почело радити.

У једном тренутку је Бранимир Несторовић на састанку ултимативно захтевао да он одмах буде изабран за председника са свим председничким овлашћењима и изјавио да ако не буде подржан он напушта и оснива свој нови покрет.

На гласању није добио подршку, четворица од седам оснивача га нису подржала.

Пошто га већина није подржала Несторовић је устао и напустио састанак. За њим је изашао и Павић.

У светлу онога шта је претходно рекао Несторовић то је јасно значило да је напустио Покрет.

Петорица од седам оснивача су остала и наставила да раде и сачувају изворни Покрет МИ – глас из народа.

Све друго су неистине.

Поред Павића Несторовићу је пришло и још четири посланика са листе Покрета.

Изворни Покрет је остао са седам посланика.

У Скупштини Србије су формирана два посланичка клуба.

Свако наравно има право на своје политичке ставове и акције, али му то не даје и за право да говори неистине.

Проблеми, међутим, нису нестајали. Највећи проблем је што Бранимир Несторовић одбија да део новца који држава плаћа по посланику пребаци изворном Покрету.

Новац јесте на његовом рачуну, јер је носилац листе, али у међувремену се десила подела и то не значи да посланици изворног Покрета  немају право на оно што им даје држава – а не Несторовић – и што им по Закону следује.

Реч је, дакле, о отимању Законом предвиђених средстава и то личном отимању. Можда и освети.

Овде није реч само о отимању новца од седам посланика него и о отимању државних пара; отима се од државе, али и од оних који су гласали за седам посланика – који на крају све то и плаћају.

Тачно је да у законима постоји правна празнина о оваквим случајевима, али постоји и општи правни оквир, дух права, по којем функционише свако друштво, па и Србија. Јер, овде је реч о дискриминацији изабраних посланика  само зато што се не допадају Бранимиру Несторовићу и зато што нису у Покрету подржали његове амбиције. И не само о дискриминацији – што је Законом забрањено, него и о јавној пљачки.

Изворни Покрет МИ – глас из народа наставља свој рад и оствариће своја права.

 

 

8 thoughts on “СТВАРНОСТ И НЕИСТИНЕ

  1. Svako prisvajanje (dela) tuđeg novca, ali i imena, jeste nekorektno. Naime, sve vreme nakon izlaska iz grupacije Mi glas iz naroda, koje je isprva osporavao, a onda na kraju i priznao, gdin Nestorović i njegovo društvo najbližih fanova, tvrdili su da je upravo on daleko najprepoznatljiviji, te da je sa tim upravo on i doneo najviše glasova toj novoj političkoj organizaciji.

    Međutim, ubrzo nakon izlaska iz iste, dr Nestorović je, poput prisvajanja novca koji mu po logici stvari, a moža ni po pravnom osnovu, svakako ne pripada u celosti, pruža potom ruku i prema imenom koje mu, po tvrdnji svih 5 preostalih suosnivača, takođe ne pripada, i to osnivanjem novog pokreta i to pod nazivom Mi snaga naroda. A poznato je da se spajanjem dve tuđe strofe, iz dve pesme, može dobiti i jedna “nova”, zar ne? Pa, ipak, plagijat je plagijat.

    Mi glas iz naroda i Karićev pokret Snaga Srbije, jesu upečatljivi nazivi, ali da li su i osnov imena novog pokreta? Liče, i to previše, zar ne…

    Međutim, postavlja se jedno čak i važnije pitanje. Ako je gdin Nestorović zaista doneo toliko umišljenih glasova grupaciji Mi glas iz naroda (ne znamo kojom je to tehnikom premereno), jer je, kako kažu iz njegove okoline, on i najpoznatiji, zašto se onda i dalje naslanja i povezuje uz Mi glas iz naroda, praktično fotokopirajući to ime (uz ono Karićevo)?

    Ili si faca, ili nisi. Ako je neko toliko prepoznatljiv i politički plodonosan da je i krucijalan, on će i bez imena, uz makar i “golu” sliku bez posebnog imena, doneti dovoljan broj glasova sada najnovijoj grupaciji. Zato, predlažem, besplatno, Pokret Branimir Nestorović.

    Ne mora da brine za glasove, ne samo zato što je valjda i politički megapopularan, kako tvrde njegovi fanovi, nego možda može očekivati čač i određeni fundus prijateljskih glasova, zlu ne trebalo, i to onih koji uvek sa fundusom za iznenadnu pomoć glasova i raspolažu.

  2. Скупи се друштво у кафани… Ко је главни? Хајде да их мало гледамо, па да одлучимо: да ли је то онај што најгласније прича? Или онај што најлепше пева? Онај што ћути, ждере, подригује? Можда онај што пије и чаше у рукама дроби? Не вреди… Што се дуже гледа, то се мање види… Никад нећемо зна… Чекај! Рачун на столу!! Стала прича, стала песма… А онда неко завуче руку у џеп – и плати. Није важно да ли паре трпа газди у кецељу, или испод стола даје овом да их метне газдарици у недра, или оном да их залепи хармоникашу на чело… А некада је Главни толико главни да из џепа вади слугу који из џепа вади роба који ће новцем да се прља… Да идемо у кафану, знали бисмо да није важно код кога је новац, већ код кога је БИО – но данас више нема људи у кафани… Сви смо у позоришту.

  3. Поводом иступа г.Павића поводом дешавања у вези г.Додика, а у прилогу на сајту Правда, послао сам коментар који “чека да га одобри форум”. Уколико процените да нисам у праву не морате га ни ви објавити.Коментар гласи дословце:
    Уображенко Павићу отимачу туђих новаца који се дају из наших џепова у буџет а припадају посланицима којих сте се са намером откачили да бисте сами користили туђе,тј. наше новце, шта ћеш рећи о Милету пошто погледаш ткако луцидни Миле генијално реагује на српско питање и потезом фломастера нестаје Косово и Метохија, погледај негде тамо после 32. минута овог снимка.Унередили сте се и ти и доктори и твој Миле:
    https://www.youtube.com/wat
    Срамота српска.

  4. Nažalost, mnogo karakternih nesavršenosti i nekorektnosti se nakupilo u nemalom broju parapolitičara na politikantskoj sceni Srbije. Dr Nestorović iznenađuje načinom razmišljanja u poslednje vreme i neki komentari, s tim u vezi, sjajno oslikavaju stanje stvari “na terenu”. Što se tiče gdina Dodika i pregleda Jutub linkova, to može biti iznenađenje samo za neupućene. Ako me sećanje ne vara, a mislim da me ne vara, jer su mi zaparale dušu te izjave gdina Dodika, njegovo koketiranje sa amputacijom Kosmeta nije iznenađenje, kao ni one u vezi sa NATO. Izjaviti da Srbija ne bi znala šta će kada bi joj se Kosmet vratio sa tolikim Albancima, verovatno aludurajući da je ovako bolje, tragičan je i nimalo patriotski stav, uz potpuno nepoznavanje niti politike, niti pravnih normi. Neka druga raniha izjava, ukoliko je korektno preneta, takođe pokazuje oragmatičnist lične udobnosti, u zavisnosti od trenutka raspoloženja ili trenutnih okolnosti, a glasila je tada da nema ništa protiv NATO, ukoliko se većina raje za tako nešto izjasni (u RS). Politički stav i karakter bi trebali biti nedeljivi, tim pre što politički stav mora biti sazdan na karakteru. Ukoliko su rastegljivi ili kontradiktorni, ili, još i gore, oba u isto vreme, u pitanju je, u najmanju ruku, potpuni politički dunsteraj. A toga je na našoj parapolitičkoj sceni i previše.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *