РАЗЈАШЊЕЊЕ: СТВАРНОСТ И НЕИСТИНЕ
Поводом упорног ширења неистина у јавном простору Србије о Покрету „МИ – Глас из народа“ желимо да јавност подсетимо на основне чињенице.
Покрет „МИ – глас из народа“ се основали седморица оснивача – Бранимир Несторовић, Драган Станојевић, Александар Павић, Јован Јањић, Митар Ковач, Бранко Павловић и Синиша Љепојевић.
Према Статуту Покрета сви оснивачи имају исти статус и иста права. Другим речима нико од оснивача није власник Покрета.
Уочи децембарских избора да би Покрет узео учешће на њима а због краткоће времена регистрован је као група грађана. Према Закону рачун у банци мора бити отворен на име и презиме носиоца листе а носилац је био Бранимир Несторовић. И то је, како је речено у банци у којој је отворен, привремени рачун.
После успеха на децембарским изборима и пробуђене енергије наметнула се потреба да Покрет прерасте у странку и на томе се почело радити.
У једном тренутку је Бранимир Несторовић на састанку ултимативно захтевао да он одмах буде изабран за председника са свим председничким овлашћењима и изјавио да ако не буде подржан он напушта и оснива свој нови покрет.
На гласању није добио подршку, четворица од седам оснивача га нису подржала.
Пошто га већина није подржала Несторовић је устао и напустио састанак. За њим је изашао и Павић.
У светлу онога шта је претходно рекао Несторовић то је јасно значило да је напустио Покрет.
Петорица од седам оснивача су остала и наставила да раде и сачувају изворни Покрет МИ – глас из народа.
Све друго су неистине.
Поред Павића Несторовићу је пришло и још четири посланика са листе Покрета.
Изворни Покрет је остао са седам посланика.
У Скупштини Србије су формирана два посланичка клуба.
Свако наравно има право на своје политичке ставове и акције, али му то не даје и за право да говори неистине.
Проблеми, међутим, нису нестајали. Највећи проблем је што Бранимир Несторовић одбија да део новца који држава плаћа по посланику пребаци изворном Покрету.
Новац јесте на његовом рачуну, јер је носилац листе, али у међувремену се десила подела и то не значи да посланици изворног Покрета немају право на оно што им даје држава – а не Несторовић – и што им по Закону следује.
Реч је, дакле, о отимању Законом предвиђених средстава и то личном отимању. Можда и освети.
Овде није реч само о отимању новца од седам посланика него и о отимању државних пара; отима се од државе, али и од оних који су гласали за седам посланика – који на крају све то и плаћају.
Тачно је да у законима постоји правна празнина о оваквим случајевима, али постоји и општи правни оквир, дух права, по којем функционише свако друштво, па и Србија. Јер, овде је реч о дискриминацији изабраних посланика само зато што се не допадају Бранимиру Несторовићу и зато што нису у Покрету подржали његове амбиције. И не само о дискриминацији – што је Законом забрањено, него и о јавној пљачки.
Изворни Покрет МИ – глас из народа наставља свој рад и оствариће своја права.
Свако присвајање (дела) туђег новца, али и имена, јесте некоректно. Наиме, све време након изласка из групације Ми глас из народа, које је испрва оспоравао, а онда на крају и признао, гдин Несторовић и његово друштво најближих фанова, тврдили су да је управо он далеко најпрепознатљивији, те да је са тим управо он и донео највише гласова тој новој политичкој организацији.
Међутим, убрзо након изласка из исте, др Несторовић је, попут присвајања новца који му по логици ствари, а можа ни по правном основу, свакако не припада у целости, пружа потом руку и према именом које му, по тврдњи свих 5 преосталих суоснивача, такође не припада, и то оснивањем новог покрета и то под називом Ми снага народа. А познато је да се спајањем две туђе строфе, из две песме, може добити и једна “нова”, зар не? Па, ипак, плагијат је плагијат.
Ми глас из народа и Карићев покрет Снага Србије, јесу упечатљиви називи, али да ли су и основ имена новог покрета? Личе, и то превише, зар не…
Међутим, поставља се једно чак и важније питање. Ако је гдин Несторовић заиста донео толико умишљених гласова групацији Ми глас из народа (не знамо којом је то техником премерено), јер је, како кажу из његове околине, он и најпознатији, зашто се онда и даље наслања и повезује уз Ми глас из народа, практично фотокопирајући то име (уз оно Карићево)?
Или си фаца, или ниси. Ако је неко толико препознатљив и политички плодоносан да је и круцијалан, он ће и без имена, уз макар и “голу” слику без посебног имена, донети довољан број гласова сада најновијој групацији. Зато, предлажем, бесплатно, Покрет Бранимир Несторовић.
Не мора да брине за гласове, не само зато што је ваљда и политички мегапопуларан, како тврде његови фанови, него можда може очекивати чач и одређени фундус пријатељских гласова, злу не требало, и то оних који увек са фундусом за изненадну помоћ гласова и располажу.
Браво!!
Придружујем се са БРАВО Цицерон.
Скупи се друштво у кафани… Ко је главни? Хајде да их мало гледамо, па да одлучимо: да ли је то онај што најгласније прича? Или онај што најлепше пева? Онај што ћути, ждере, подригује? Можда онај што пије и чаше у рукама дроби? Не вреди… Што се дуже гледа, то се мање види… Никад нећемо зна… Чекај! Рачун на столу!! Стала прича, стала песма… А онда неко завуче руку у џеп – и плати. Није важно да ли паре трпа газди у кецељу, или испод стола даје овом да их метне газдарици у недра, или оном да их залепи хармоникашу на чело… А некада је Главни толико главни да из џепа вади слугу који из џепа вади роба који ће новцем да се прља… Да идемо у кафану, знали бисмо да није важно код кога је новац, већ код кога је БИО – но данас више нема људи у кафани… Сви смо у позоришту.
Поводом иступа г.Павића поводом дешавања у вези г.Додика, а у прилогу на сајту Правда, послао сам коментар који “чека да га одобри форум”. Уколико процените да нисам у праву не морате га ни ви објавити.Коментар гласи дословце:
Уображенко Павићу отимачу туђих новаца који се дају из наших џепова у буџет а припадају посланицима којих сте се са намером откачили да бисте сами користили туђе,тј. наше новце, шта ћеш рећи о Милету пошто погледаш ткако луцидни Миле генијално реагује на српско питање и потезом фломастера нестаје Косово и Метохија, погледај негде тамо после 32. минута овог снимка.Унередили сте се и ти и доктори и твој Миле:
https://www.youtube.com/wat…
Срамота српска.
Грешка око хттпс адресе, ево скраћени снимак:
https://www.youtube.com/watch?v=lAGjzYX_5LA
Или:
https://www.youtube.com/watch?v=Hv_-fGBSD3w
..негде после 32. минута снимка.
Нажалост, много карактерних несавршености и некоректности се накупило у немалом броју параполитичара на политикантској сцени Србије. Др Несторовић изненађује начином размишљања у последње време и неки коментари, с тим у вези, сјајно осликавају стање ствари “на терену”. Што се тиче гдина Додика и прегледа Јутуб линкова, то може бити изненађење само за неупућене. Ако ме сећање не вара, а мислим да ме не вара, јер су ми запарале душу те изјаве гдина Додика, његово кокетирање са ампутацијом Космета није изненађење, као ни оне у вези са НАТО. Изјавити да Србија не би знала шта ће када би јој се Космет вратио са толиким Албанцима, вероватно алудурајући да је овако боље, трагичан је и нимало патриотски став, уз потпуно непознавање нити политике, нити правних норми. Нека друга раниха изјава, уколико је коректно пренета, такође показује орагматичнист личне удобности, у зависности од тренутка расположења или тренутних околности, а гласила је тада да нема ништа против НАТО, уколико се већина раје за тако нешто изјасни (у РС). Политички став и карактер би требали бити недељиви, тим пре што политички став мора бити саздан на карактеру. Уколико су растегљиви или контрадикторни, или, још и горе, оба у исто време, у питању је, у најмању руку, потпуни политички дунстерај. А тога је на нашој параполитичкој сцени и превише.